Zašto cveće miriše

Ilustracija: cveće, autor: Svetlana Kovačević, Domaćinska kuća
Ilustracija: cveće, autor: Svetlana Kovačević, Domaćinska kuća

Zumbuli, ljubičice, jorgovani, ruža, karanfil, noćna frajla, jasmin, ljiljan, šeboj… Osim toga što ima vrlo lep cvet, ovo cveće ima i opojan miris, koji veoma pozitivno utiče na naše telo i duh. Prijatni cvetni mirisi su povezani sa emocijama, podižu energiju i raspoloženje, primenjuju se u aromaterapiji, deluju antidepresivno i antistresno, snižavaju adrenalin, pojačavaju memoriju.

Miris aktivira limbički sistem, tj. emocionalne centre u mozgu, putem receptora u nosu, a informacija koju nosi miris direktno odlazi u mozak. Tako etarska ulja svojim mirisom deluju direktno na čovekovo raspoloženje i emocije. Miris cveća potiče od etarskih ulja koje luče posebne žlezde u dnu latica. Svaka vrsta cvetnica ima posebnu kombinaciju više etarskih ulja i zato sebi svojstven miris. Ove hemijske supstance su signal oprašivačima da im je biljka spremila sladak nektar kao nagradu za oprašivanje. Pčele imaju uslovni refleks miris–nektar.

Kada je vreme toplo, lakoisparljiva etarska ulja isparavaju i šire se na veliku daljinu, kako bi privukle što veći broj oprašivača, a velika prostorna udaljenost povećava mogućnost mešanja gena u daljem srodstvu, tj. izbegavanja uparivanja štetnih recesivnih gena. Najčešći sastojak mirisa je metilbenzoat. Posle uspešne oplodnje, cvet luči hormon etilen, koji zaustavlja sintezu metilbenzoata i nektara, oprašivači više ne posećuju taj cvet i čuvaju energiju za posetu drugim neoplođenim cvetovima. Ali, koliko god mi veličali lepotu cveta i opojnost mirisa, njihova uloga u borbi za opstanak vrste je vrlo prozaična i surova. Primamljivanje oprašivača je uslov za opstanak i produženje vrste. Neke vrste biljaka svojim mirisima privlače vrlo raznolike oprašivače, dok su druge usko specijalizovane za jednu vrstu. Cvetovi koji privlače pčele i leptire imaju vrlo prijatan miris. One cvetnice koji privlače muve nemaju nektar, ali imaju neprijatan miris trulog mesa, što je u stvari obmana, jer muve misle da će naći hranu. Najveći obmanjivači su orhideje.

Naime, one imaju veoma prijatan miris i vrlo lep ili primamljiv cvet – npr. vrste Ophris, ali nemaju nektar. Sa druge strane, povezanost cvetnica i oprašivača možemo da smatramo čak i obligatnom simbiozom, zato što im opstanak bukvalno zavisi od postojanja onog drugog.

Etarska ulja su male molekulske mase i mogu da se rašire vazdušnim strujanjem na udaljenost od 1000-1200 metara. U zagađenoj okolini velikih gradova ili industrijskih centara ovi mirisi mogu da se rasprostru samo do 200-300 metara, pa se dobija utisak da cveće gubi miris. Razlog za to je što se njihovi molekuli lako vežu za molekule zagađivača nastalih uglavnom iz emisije vozila, koji imaju ozonski ili nitratni radikal, pa tako menjaju hemijsku strukturu i gube svojstvo mirisa. Tako se prekida ciklus cvet-insekt, insekti tragaju i ne dobijaju dovoljno hrane, a kod biljaka nema dovoljno oprašivanja. U takvim regionima dolazi do velikog smanjenja broja pčela zbog manjka hrane i pored nepromenjenog broja biljaka iz godine u godinu.
Ali i pored toga što je miris cveća stvoren kao atraktant za oprašivače, čovek ima pravo da uživa u njemu, jer takođe pomaže u opstanku cvetnih vrsta svojom brižnom negom.

Povezano

Iz ove kategorije