Sorte vinove loze odličnog kvaliteta

Ilustracija: stono grožđe, foto: Svetlana Kovačević
Ilustracija: stono grožđe, foto: Svetlana Kovačević

Vinova loza se u Srbiji gaji na preko13,000 hektara. Ove površine skoncentrisane su u 9 vinogradarskih reona. Dominiraju uglavnom vinske sorte za proizvodnju kvalitetnih i vrhunski kvalitetnih vina.

Vinske sorte vinove loze belog grožđa gaje se na peskovitim zemljištima, a teža zemljišta su povoljnija za crne vinske sorte.

Vinova loza se pretežno gaji radi dobijanja vina. Posle vina, po redosledu značaja dolazi grožđe u svežem ili sušenom stanju, jaka alkoholna pića (vinjak, rakija), grožđani sok, sirup, kompot, džem i slično.

Grožđe se bere u stanju tehnološke zrelosti pošto tada ima povoljan hemijski sastav, odnosno sadržaj šećera od kojeg zavisi količina alkohola u vinu. Vinske sorte grožđa sadrže i organske kiseline koje belim vinima daju pitkost i svežinu.

Kako navodi prof. dr Cindrić, u izdanju „Sorte vinove loze“, s  obzirom na upotrebnu vrednost, sorte se pre svega dele na:

  • vinske sorte;
  • stone sorte.

Vinske sorte se dele na:

  • sorte za bela vina;
  • sorte za crna vina.

U sorte za bela vina svrstavaju se sorte sa belim, žutim, zelenim, sivim i crvenim bobicama, od kojih se proizvodi belo vino.U sorti za crna vina ima takvih kod kojih se bojene materije pored pokožice nalaze i u soku. Takve sorte se zovu bojadiseri.

Vinske sorte se prema kvalitetu vina koje se od njih dobija mogu podeliti na više grupa:

  • Sorte za visokokvalitetna vina -ove sorte se odlikuju sposobnošću nakupljanja velikih količina šećera (koji obezbeđuje sadržaj alkohola od 13-15%), imaju specifičan sortni miris, aromu i harmoničan odnos svih drugih sastojaka. Ne mora sav šećer preći u alkohol. Naprotiv.
  • Sorte za kvalitetna vina -vino ovih sorti sadrži 11-13% alkohola, ima karakterističnu boju, harmoničan odnos svih sastojaka, ali po mirisu zaostaje za prethodnom grupom.
  • Sorte za obična stona vina – ove sorte nemaju sposobnost nakupljanja većih količina šećera u grožđu (obično imaju do 16%). Isto tako, i po sadržaju kiselina obično zaostaju iza prethodne dve grupe, a vino od njih je siromašno mirisnim materijama. Obično daju velike prinose, a od njih se proizvode masovna vina.
  • U nekim zemljama se gaje specijalne sorte za proizvodnju penušavih vina, desertnih vina, vinskog destilata (vinjaka, konjaka i drugo), za proizvodnju bezalkoholnih sokova i drugo.

Mnogi vinogradari na sajtu vinskamusica.rs nabavljaju sertifikovane sadnice vinove loze ( lozne kalemove ) koji daju prinose odličnog kvaliteta.

Pravilan odabir lozne podloge jedan je od glavnih preduslova za kvalitet i kvantitet u proizvodnji grožđa.

Lozna podloga mora biti otporna na filokseru, dobru bujnost i otpornost na sušu, pozitivan uticaj na kvalitet grožđa, dobro ožiljavanje i jak korenov sistem i dobro podnošenje kreča u zemljištu.

VINOVA LOZA – VINSKE I STONE SORTE

Vinske i stone sorte se značajno razlikuju po morfološkim i proizvodnim karakteristikama. Kod vinskih sorti prioritet se daje proizvodnim karakteristikama, a estetski izgled je manje važan, dok je kod stonih na prvom mestu spoljašnji izgled grozda i bobice. Poželjno je da stone sorte imaju srednje krupne rastresite grozdove, krupne, ovalne ili izdužene bobice, ujednačene krupnoće i boje. Takođe se veoma ceni muskatna aroma grožđa.

U svetu postoji oko 8,000 sorti grožđa (botanički identifikovanih), od toga nešto više od 1,000 je namenjeno proizvodnji vina.

GLOBALNA POPULARNOST ŠARDONEA

Šardone je sorta vinove loze koja potiče iz čuvenih vinogradarskih reona Burgundije i Šampanje u Francuskoj. Zajedno sa Burgundcem crnim (Pinot noir), Burgundcem belim (Pinot blanc), Burgundcem sivim (Pinot gris) spada u grupu sorti Pinoa (Pinot).

Postoji velika sličnost između Šardonea i Belog burgundca. Samo iskusni vinogradari mogu da razlikuju ove dve sorte po strukturi lista u toku vegetacije. Dugo se mislilo da su ove dve sorte samo sinonimi jedne iste sorte.

Šardone daje srednje bujan čokot. Poseduje mali grozd srednje zbijenih zrna težine oko 100 grama. Boja zrna je beličasto-zelena. Bobice su male, okrugle, sa puno soka i karakterističnom aromom. Šardone rano kreće sa vegetacijom i sazrevau prvoj polovini septembra meseca.

Prosečan prinos sorte Šardone po hektaru je 9,000 kg, po čemu spada u slabije prinosne sorte. Sa druge strane nakuplja veliku količinu šećera. Veoma važna karakteristika Šardonea je da odlično podnosi niske temperature u toku zime.

Šardone daje vino sa lepim voćnim kiselinama. Boja vina varira između bledo-žute do žute boje. Ako kažemo da je ovo vino najpoznatije belo vino na svetu, onda taj podatak dovoljno govori sam za sebe.

 

CRNI BURGUNDAC – SORTA ZA PRAVE LJUBITELJE VINA

Crni burgundac je dominantna crna sorta grožđa koja vodi poreklo iz francuske oblasti Burgundije i danas je tamo i u oblasti Šampanje osnovna sorta u zasadima. Radi se o veoma staroj sorti.

Piše: Milica Lukić, magistar poljoprivrede

Crni burgundac razvija čokot srednje bujnosti. Grozd je mali, valjkast i zbijen sa sitnim bobicama. Ova sorta daje male prinose. Otpornost prema niskim temperaturama je veoma dobra, ali je grožđe osetljivo na sivu plesan. Ova sorta dobro nakuplja šećer i ne gubi kiseline.

Vino je visokog kvaliteta, pogodno za čuvanje, karakterističnog sortnog mirisa, rubin crvene boje sa ljubičastim prelivima na obodu, dok stara vina dobijaju cigla-crvenu boju.

ŽUPLJANKA – DOMAĆA VINA OD DOMAĆIH SORTI

Župljanka je sorta belog grožđa koja vodi poreklo iz Srema u Srbiji. Nastala je ukrštanjem autohtonih sorti Prokupac i Pino noar. Ima bujan čokot i grozd i bobice srednje veličine. Otporna je sorta i daje visoke prinose. Specifična je po sadržaju kiseline, budući da ima više jabučje nego vinske. Od nje se dobija vino harmoničnog i specifičnog ukusa.

Zаsаdi ove sorte nаjviše se uzgаjаju u fruškogorskom vinogorju, аli se njenа sаdnjа preporučuje i u drugim vinogrаdskim oblаstimа. Prerаdom grožđа dobijaju se vinа izuzetnog ukusa.

 

Povezano

Iz ove kategorije