Polen i nektar uljane repice

Ilustracija; uljana repica, foto: Svetlana Kovačević
Ilustracija; uljana repica, foto: Svetlana Kovačević

Faza cvetanja ozime uljane repice počinje, po pravilu, krajem aprila-početkom maja i traje 22 do 45 dana. Uljana repica je jedna od značajnijih paša za razvoj pčelinjeg društva-odgajanje legla, obnavljanje i jačanje zajednice. Brzina prolećnog razvoja društava zavisi od važnih izvora nektara i polena, kao što su vrbe, voće, i najvažnija, uljana repica. I jara uljana repica, koja cveta u junu, je atraktivna pčelinja paša. U poređenju sa ozimim sortama uljane repice, jare sorte imaju 50% manju produkciju nektara i 50% veću,proizvodnju polena.

 Zahvaljujući velikoj gustini cvetova (od preko 10 miliona cvetova po ha), kao i velikoj proizvodnji nektara (0,6 mg/24 h/cvetu) i polena (1-1,3 mg/cvetu), polja pod uljanom repicom privlače pčele i sa velike udaljenosti. Registrovana je brojnost od 20.000 pčela/ha iz društava čije su košnice bile udaljene 3,5-4 km. U dobroj godini, prinos nektara i polena može biti izuzetno visok ,oko 100 kg/ha. Količina sakupljenog nektara i polena varira i zavisi od jačine pčelinjeg društva, brojacvetova i vremenskih uslova.

Nektar se obrazuje neprekidno i pčele mogu da posećuju jedan cvet n ekoliko  put a . Minimalna nektarnost po cvetu, koja bi privukla pčele je 1,5 µg. Kod uljane repice ova količina je često i manja, zahvaljujući visokoj gustini cvetova. Količina nektara se obnavlja 30 minuta nakon posete pčele. Sekrecija nektara se povećava za 100% ako se nektar uklanja tri puta u jednom danu, u poređenju sa kontrolom kod koje se nektar uklanja jednom u danu. Prema literaturnim podacima količina nektara ne zavisi značajno od starosti biljke, ali je koncentracija šećera značajno veća na početku u odnosu na kraj cvetanja. Sadržaj glukoze i fruktoze je 51,6% i 46,9%.

Sadržaj saharoze je mali, svega 1,5%. Odnos glukoze i fruktoze (G/F vrednost) je 1,02 do 1,18. Uljana repica spada u grupu pčelinjih paša kod koje dominira heksozni nektar. U ogledima sa veštačkim cvetovima i cvetovima suncokreta, utvrđeno je da medonosne pčele preferiraju nektar bogat saharozom. Oplemenjivanje uljane repice na povećan sadržaj saharoze u nektaru, bio bi izuzetno težak. I pored niskog udela saharoze uljana repica je atraktivna medonosna biljna vrsta. U vreme cvetanja uljane repice, vrlo je mali broj konkuretnih biljaka na koje bi pčele letele. Mali broj biljnih vrsta je dostupan u velikoj gustini i na većim površinama u rano proleće.

Pčelama je uljana repica izuzetno atraktivna i leteće preko deteline i ostalih biljaka, da bi dospele do useva uljane repice, i što može izazvati smanjenja količine drugih vrsta meda. Jak miris cvetova ove biljke mami pčele da izleću i na nižim temperaturama, pa se može desiti da ozebu, ukoče se i uginu.

Većina proizvedenog meda se utroši na razvoj legla. Dobro razvijena pčelinja zajednica može dnevno da sakupi i do 4 kg meda, tako da se dobije i višak meda za vrcanje.

Velike količine polena, kojima raspolaže uljana repica, pčele koriste za izgradnju satnih osnova.

Povezano

Iz ove kategorije