Kako zaštititi voćke od poznih prolećnih mrazeva

Ilustracija: Voće u cvetu, foto: Domaćinska kuća
Ilustracija: Voće u cvetu, foto: Domaćinska kuća

Pozni prolećni mrazevi mogu naneti značajne štete kako u mladim tako i višegodišnjim voćarskim  zasadima.

To u valjevskom kraju  nije retkost. Javljaju se u vreme cvetanja voćaka kada mogu potpuno,  ili delimično da unište neotvorene cvetove, otvorene cvetove ili tek formirane plodiće. U zavisnosti od voćne vrste sorte, položaja grana u kruni i dr. nabubreli cvetni pupoljci koji su pred otvaranjem mogu da izdrže – 50 stepeni, otvoreni cvetovi mogu nastradati na – 20stepeni, a tek zametnuti plodići na – 10 stepeni.

Mere zaštite od poznih prolećnih mrazeva u principu se odnose na usporavanje vegetacije, odnosno usporavanje faze cvetanja i sprečavanje snižavanja temperature na kritičnu tačku.

Neke od mera u cilju sprečavanja poznih mrazeva su:

Primena pomotehničkih mera

  • izbor vrste i sorte voćke koja je poznocvetna,
  • korišćenje bujnijih podloga koje usporavaju cvetanje,
  • izbor hladnijih položaja gde je cvetanje nešto kasnije,
  • rezidbom rodnih grančica obezbediti takav položaj da su im cvetni pupoljci većim delom okrenuti naniže. I takvi cvetovi imaju za 10 °C višu temperaturu od onih cvetova koji su okrenuti gore, tako da su manje izloženi izmrzavanju.

Primena agrotehničkih mera – krečenje stabala i zastiranje zemljišta

  • krečenje stabala i jačih skelenih grana izvodi se u jesen posle opadanja lišća. Ova mera se zasniva na poznatoj fizičkoj osobini da se tako okrečene biljke u belo slabije zagrevaju usled odbijanja sunčevih zraka, što s proleća usporava vegetaciju, čime se smanjuje opasnost od poznih prolećnih mrazeva.Voćke se kreče kada je temperatura preko 0 °C. Da bi se krečna skrama zadržala što duže, i imala izrazito belu boju i dobru lepljivost potrebno je pripremiti masu od 5 kg negašenog kreča, 0,5 kg kuhinjske soli i 0,25 kg. sumpora u prahu. Kreč ugasiti I pri tome dodati kuhinjsku so i sumpor.

Ovako ugašeni kreč pre primene se razređuje običnom vodom do potrebne gustine i njime se voćke kreče. Krečno mleko spravljeno na ovaj način ima dobru lepljivost i ona se još više povećava ako se masa ostavi da odstoji 2 do 3 dana.

  • prskanje voćaka blagim rastvorima fitohormona tokom avgusta meseca ili septembra sintetičkim fitohormonima (alfa-naftil-sirćetnom kiselinom NAA u koncentraciji 0,02%- 0,08 %, Alar i dr. )
  • dimljenje voćnjaka je najstarija mera koja se primenjuje u vreme cvetanja voćaka. Zasniva se na ublaženju hlađenja prizemnih slojeva vazduha u voćnjaku. Ovo je jeftin način ali i nedovoljno uspešan, jer se time temperatura poveća za oko 0,5 °C do 1,5. Najjednostavniji način je da se po voćnjaku unapred spreme organske materije – nezgoreli stajnjak, natrula slama, pleva, korov. Ove materije se stavljaju na gomilu i pale,
  • zagrevanje voćnjaka pomoću raznih peći u kojima sagorevaju različite materije, međutim, ova mera je vrlo skupa i teško izvodljiva, jer je po jedinici površine potrebno mnogo takvih peći, pa ova mera nije za široku praktičnu primenu
  • neprekidno prskanje običnom vodom u vidu najfinijeg rasprskavanja i stvaranja izmaglice u kritično doba kad temperatura pada na kritičnu tačku, može se obezbediti povećanje temperature u voćnjaku I izbeći pojava oštećenja od poznih prolećnih mrazeva. Osnovni princip zasniva se na tome da se voda kojom se kvasi voćka pretvara u led, koji oslobađa izvesnu količinu toplote. Povećavanje temperature usled formiranja leda koji kao skramica zahvata površinu cveta ili tek formiranog plodića, dok je tkivo ovih organa zaštićeno povišenom temperaturom koja se pri tome obrazuje.

Prskanje treba da traje što duže, uz što manju potrošnju vode. Treba odrediti tačan momenat početka prskanja, a to je kada temperatura u kruni voćke padne na  °C.  Ako se ranije krene sa prskanje neće se formirati led i nema nikakvog efekta. Ako se zakasni sa prskanjem može doći do negativnog dejstva i doći do povećanja izmrzavanja cvetova. Kvašenje mora neprekidno da traje dok traje mraz, znači sve dok se temperatura ne popne iznad kritične tačke tj. iznad 0 stepeni.

  • Korišćenje meteoroloških stanica i prognoza mraza kada se može blagovremeno predvideti pojava mraza.

Povezano

Iz ove kategorije