Ose koje ugrožavaju šljivu

Ilustracija: šljiva stenlej, foto: Svetlana Kovačević
Ilustracija: šljiva stenlej, foto: Svetlana Kovačević

Šljivine ose se javljaju svake godine u različitom intezitetu zavisno od kimatskih uslova. U godinama kada je suvo i toplo vreme u fazi pre i tokom cvetanja šljive može doći do povećanja brojnosti ovih insekata, što može dovesti do smanjenja prinosa šljive za 30-40%, pa i do 90%. Štetu pričinjavaju larve hraneći se u unutrašnjosti plodića, pri čemu dolazi do njihovog opadanja.

Imaga se javljaju krajem marta ili početkom aprila. Crna šljivina osa je veličine oko 5 mm, glava, grudi, trbuh i legalica su crne boje sa smeđim pipcima. Noge su smeđe žućkaste boje, a krila providna sa smeđom nervaturom. Žuta šljivina osa je malo veća od crne. Glava, grudi i trbuh su žuto-smeđe boje, a noge su otvoreno žute boje.

Tokom godine ose razvijaju jednu generaciju. Prezimljavaju u stadijumu larve. U proleće pojavljuju se insekti i tada ženke polažu jaja na čašične listice cvetova. Iz jaja se pile larve koje se odmah ubušuju u tek zametnute plodove. Larve tokom svog razvoja oštete 4-5 plodova. Oštećeni plodovi otpadaju, a odrasle larve odlaze u zemljište (na 5-6 cm dubine) gde prezimljavaju.

U cilju suzbijanja šljivine ose primenjuju se preventivne i hemijske mere zaštite. Od preventivnih mera koristiti obradu zemljišta oko voćaka u jesen kako bi se smaljila brojnost prezimelih larvi za narednu godinu. Hemijske mere zaštite primenjuju se u vreme piljenja larvi kada se zasad šljive nalazi u fazi precvetavanja (u odsustvu oprašivača). Od insekticida koriste se preparati na bazi aktivne materije deltametrin (Konfuzija, Polux, Decis MEGA). Prilikom primene pesticida obavezno se pridrzavati uputstva za upotrebu i preduzeti sve mere u cilju zaštite oprašivača.

Povezano

Iz ove kategorije