KAKO ĆE IZGLEDATI BUDUĆNOST UZGOJA JAGODA

Ilustracija: jagode, foto: Svetlana Kovačević, Domaćinska kuća
Ilustracija: jagode, foto: Svetlana Kovačević, Domaćinska kuća

Prema proceni poljoprivrednih stručnjaka u narednih pet do osam godina proizvodnja jagoda u potpunosti će preći na savremeni uzgoj. Nedostatak radne snage u španskoj pokrajini Uelva u Andaluziji, koji je samo još više došao do izražaja izbijanjem pandemije koronavirusa, naterao je uzgajivače ovog voća da pređu na hidroponski uzgoj, koji polako ali sigurno uzima maha u gajenju jagoda širom sveta. Prednost ovakvog načina je ne samo u olakšanom sađenju i održavanju zasada, već pet puta smanjuje potrebu za radnom snagom tokom berbe.

Šta je hidroponski uzgoj?

Hidroponika je tehnika gajenja biljaka izvan zemljišta najčešće u zaštićenom prostoru. U poređenju sa klasičnim uzgojem u zemljištu glavne prednosti ovakvog načina gajenja jagoda je intenzivniji i brži razvoj biljaka, veći prinos, kvalitetniji plodovi, veća zaštita od bolesti i štetočina što za posledicu ima uštedu kada je u pitanju korišćenje sredstava za zaštitu biljaka. Hidraponika je uzela maha poslednje četiri decenije, iako ovo nije nov način gajenja biljaka. Postoje dokazi da se ovakav sistem uzgoja koristio još u vreme starog Egipta. Lako je primenljiv i ne zahteva posebnu edukaciju, koriste se prirodni materijali a prinos se može udvostručiti, a neretko i utrostručiti u odnosu na standardne metode gajenja jagoda na otvorenom polju.

–  Niko ne želi da bere jagode savijen po ceo dan na njivi. Osim toga niži troškovi ugradnje hidroponskih sistema bili su odlučujući faktor da sve više uzgajivača jagoda pređe na ovaj način. U poteku smo imali dogovor sa holandskom kompanijom koja je proizvodila oluk koji se koristi u plantažama i koja je bila zadužena za montažu staklenika na farmama. Međutim, to nam je bilo skupo pre svega zbog transporta od Holandije do Španije, pa smo odlučili da sami proizvodimo specifične hidroponske oluke za uzgoj jagoda što je drastično pojeftinilo prelazak na  ovaj savremeni način uzgoja jagoda – rekao je španski uzgajivač Santjago Kamano koji je prošle godine hidroponski sistem uzgoja jagoda postavio na 50 hektara.

Umesto plastenika i staklenika on je svoje jagode zaštitio specijalnom folijom koja liči na protivgradne mreže. Na ovaj način je, kako kaže, jagode zaštitio od agresivnih vremenskih uslova kao što je jako sunce ili kiša, tako da voće beru odmah nakon prolećnog pljuska, jer plodovi ostaju suvi i čisti.

– Primetio sam da ima manje truleži, pa je prinos jagoda prve klase skočio duplo. Ishrana je kontrolisana u posebnom računarskom centru koji je povezan sa senzorima u zemlji, pa biljka dobija hranu tačno onoliko koliko joj je potrebno – rekao je Santjago.

Kako rade u Australiji?

Australijski farmeri smatraju da je budućnost uzgoja jagoda u vazduhu. Uzgajivači ovog voća u blizini grada Kebultare, koji se nalazi 44 kilometara od Brisbejna napravili su viseće vrtove na 22 hektara jagoda. Sadnice jagoda posadili su u džakove od kokosovih vlakana sa supstratima koji su postavljeni na specijalno dizajnirane uske stolove 90 santimetara iznad zemlje. Kroz sistem navodnjavanja kap po kap biljke se snabdevaju vodom i hranljivim sastojcima. Kombinujući vertikalni uzgoj sa hidorponskim sistemom jagode sade na otvorenom, jer kako kažu, prirodno sunce daje plodovima neophodnu slast i specifičan ukus jagoda.

– Stolovi sa jagodama su dugi 90 metara, uzgoj je mnogo lakši i atraktivniji, kvalitet plodova znatno bolji i što je najvažnije berba je znatno olakšana. Osim toga, ovakav način uzgoja jagoda produžava sezonu i u zavisnosti od sorte imamo dve, pa čak i tri berbe u sezoni – objašnjava Keti Blek koja se tri decenije bavi uzgojem jagoda.

Ona ističe da ovakav način gajenja ima više prednosti nego mana. Stolovi su postavljeni u visini kukova, što omogućava farmerima brži i lakši pregled, te uočavanje problema u zasadima.

– Iz iskustva mogu da kažem da imamo manje problema sa bolestima, a posebno sa štetočinama kao što su miševi i zečevi koji su ranije uništavali naše jagode. Osim toga imamo brojne ekološke prednosti, kontrolisanom upotrebom za 50 posto smo smanjili potrošnju vode i đubriva. Čak i ako dođe do manjeg oticanja sav višak vode ide direktno na travu pa naše zemljište ostaje zdravo – naglasila je gospođa Blek.

Ona tvrdi da su jagode uzgajane na ovaj način mnogo krupnije i slađe u odnosu na klasičan sađenje i gajenje na površini zemlje. U zavisnosti od sorte po žbunu uberu od pola do kilogram jagoda koje su uglavnom prve klase. Najvažnije od svega je što nam je  potrebno tri puta manje radnika za berbu koja je mnogo lakša i brža – dodala je Keti Blek iz Australije.

Povezano

Iz ove kategorije