April iz ugla pčelara

Ilustracija: stanje u košnicama, foto: Slobodan Jevtić
Ilustracija: stanje u košnicama, foto: Slobodan Jevtić

April je mesec kada su pčele aktivnije, unose nektar, cvetni prah i vodu u košnice. Povećavaju se aktivnosti, dolazi do povećavanja količine legla, priprema se prerađuje i konzerviše polen. Naš zadatak je da pratimo razvitak zajednice, da proširujemo leglo praznim ramovima sa urađenim saćem. Nikako ne dozvoliti blokadu polenom, i ubacivanje satnih osnova. Ako je dobra voćna paša radi upošljavanja mladih pčela na izgradnji voska. Unosom se vrši posticaj da matica više zaleže jajašca. Slabija društva pripojiti jačim, ali samo ako su zdrava. Izkontrolisati zdravstveno stanje pčele. April je mesec kada se postavlja ram građevnjak u biološkoj  borbi protiv varoe, postavlja se u leglo nikada na krajevima. Isti se vadi devetnaesti dan,  vade se ćelije viljuškom.  Kada se završi opere se saće hladnom vodom i vrati u košnicu. Tim načinom sprečavamo bespotrebno ponovno izvlačenje saća trutovskog, već nam mlade pčele rade na radiličkom saću, aprilu su stečeni uslovi za to imamo obimne paše, topole,kruška,jabuka uljana repica,džanarika razni korovi, borovnica, brest. Sada je pitanje ako je lepo vreme i pčele opšte sa okolinom. Da li treba razvojno prihranjivati po meni ne, jer ima u prirodi dovoljno i nektara,  a i polena, međutim  ako je vreme loše pčele treba stimulativno prihranjivati.

Ilustracija: pčele, foto: Slobodan Jevtić
Ilustracija: pčele, foto: Slobodan Jevtić

Jaka društva podsticati na brži razvoj,  ali stalna obazrivost mora biti prisutna,  da ne uđi u rojevi nagon. Slaba društva se pripajaju društvima srednje jačine koja se stimulacijom dovode do jakih društava.Uvek uzimati maticu iz slabe zajednice,  spajanje vršiti preko novinskog papira sa dva tela. Spajanje vršiti u večernjim satima, kada pčele manje opšte sa okolinom. Uvek voditi računa o zdravstvenom stanju zajednica.

Ako smo dobro i na vreme uzimili  pčele, eliminisali vlagu iz košnica,  i tretirali protiv varoe,  pravilno i na vreme, onda će se prolećni radovi na pčelinjaku svesti na nekoliko osnovnih postupaka, a to su:

  • rano postavljanje higijenskih pojilica,
  • sprečavanje rojenja, proširivanje prostora u košnici i zapošljavanje mladih pčela na izgradnji voska
  • postavljanje higijenske pojilice na pčelinjak prvi je i najvažniji postupak i treba ga obaviti već prilikom prvog pročisnog leta. Da ne bi pčele pile vodu bilo kakvog kvaliteta i privikle se na higijensku pojilicu dobro je u pojilicu nasuti zaslađenu vodu.
  • Higijenska pojilica je izuzetno bitna zbog nozemoze. Postoje dva načina na koji se spore nozemoze prenose hranom i vodom. Hranom mogu da se zaraze samo pčele u košnici, a potom se zaraza širi na pčele u cijelom pčelinjaku. Nozemozne pčele su oslabljene, imaju smanjenu resorpciju, pa se regrutuju u vodonoše. Jedna od mjera borbe protiv ove bolesti je postavljanje higijenskih pojilica na udaljenosti od oko petnaest metara od pčelinjaka i  mamljenje pčela da ih koriste.

Uzeti uzorke uginulih pčela (ili i legla ukoliko ima sumnje na bolest) i poslati u nadležni veterinarski institut.

Izvaditi potvrde o zdravstvenom stanju pčela (da su pčelinjaci pod nadzorom veterinarske službe), posebno ako se planira selidba.

Povezano

Ilustracija: Selidba, foto: Tatjana Mrdak

Seoba pčela

Savremeno pčelarstvo, okrenuto ekonomičnosti i produktivnosti se ne može ni zamisliti bez seobe pčela na

Opširnije »

Iz ove kategorije