Koliko su značajni oprašivači u voćnjaku

Ilustracija: pčela na cvetu, foto: Tatjana Mrdak
Ilustracija: pčela na cvetu, foto: Tatjana Mrdak

Kada se podiže voćnjak vrstom koja je samooplodna (kajsija, breskva, šljiva „požegača“, jagoda, malina) može se u celom zasadu posaditi samo jedna sorta. Međutim, kod jabuke, kruške, trešnje, oraha, leske, badema i pitomog kestena prilikom samooprašivanja ne dolazi do obrazovanja i razvoja plodova ili je zametanje slabo i beznačajno. Neke sorte šljiva su delimično samooplodne, ali i one ne rađaju zadovoljavajuće u uslovima samooprašivanja.

Dugogodišnjim istraživanjima pouzdano je utvrđeno da diploidne sorte po pravilu imaju klijav i vitalan polen i mogu da posluže kao oprašivači.

Jabuka. Smatra se da bi optimalni odnos oprašivača i glavne sorte bio 1:1, ali se u praksi to retko može videti, a ni ekonomski nije opravdano. Zbog toga se preduzimaju mere za poboljšanje oprašivanja unošenjem pčelinjih društava u voćnjaku.

Često se dešava da su prinosi mali i pored obilnog cvetanja, što je posledica loših vremenskih uslova u vreme cvetanja, posebno ako nema dovoljno oprašivača, a izostane let pčela.

Smarta se da za uspešno oprašivanje u zasadu treba da bude dobro raspoređeno 5-10 % sorti oprašivača. Važno je da oprašivač redovno cveta i rađa svake godine.

Ukoliko je posađena jedna triploidna sorta, važno je da pored nje budu prisutne još tri diploidne sorte (oprašivači) koje istovremeno cvetaju. One će je oprašivati, a oprašivaće se i među sobom. U povoljnim ekološkim i agrotehničkim uslovima triploidne sorte jabuke („crvena boskopka“, „jonagold“, „kolačara“, „mucu“, „timočanka“, „zelenika“ ) mogu dobro da rode, a u uslovima suše, slabe ishrane i zaštite njihovi plodovi s malim brojem semenki normalnog izgleda znatno više opadaju u odnosu na diploidne sorte.

Kruška. Sve sorte kruške (sa retkim izuzecima) su praktično samobesplodne, ne mogu se gajiti u jednosortnim zasadima i za njih se moraju obezbediti sorte oprašivači. Kod kruške ni sve diploidne sorte ne mogu se međusobno kombinovati, zbog pojave tzv.međubesplodnosti.

Ako se sorte koje se žele gajiti izdvajaju po kvalitetu plodova i mogu se smatrati glavnim , a dobro se međusobno oplođuju, tada se one smenjuju sa po četiri ili najviše šest redova.

Leska i orah. Kod leske obično se sade jedna ili dve glavne sorte i dva – tri oprašivača. Ekonomski značajnijeg roda ne može biti u uslovima samooplodnje jer se dobijaju niži prinosi, odnosno cvetovi će dati prazne plodove koji najčešće opadaju pre zrenja. Lesku „ tonda đentile dele lange“ dobro oprašuju „kosford“, „halski džin“, „noćione“, „tonda di bianka“, „barselona“ i druge sorte. „Tonda đentile romana“ dobar je oprašivač za većinu sorti, a nju dobro oprašuju „noćione“, „davijana“, „kosford“, „tonda đentile dele lange“ i „tonda di đifoni“. „Noćione“ je dobar oprašivač za mnoge sorte, a dobro je oprašuju „tonda di bianka“, „motrarela“, „davijana“ i „kosford“. „Rimski lešnik“ dobro oprašuju „istarski dugi“, „ludolf“ i „halski džin“.

Kod oraha oprašivači, pored resanja u periodu cvetanja vodećih sorti moraju da zadovolje i kvalitetom plodova i visokim prinosima. Od oprašivača  preporučuju se „gazenhajmski 139“ „gazenhajmski 251“ i „jupiter“, dok seperspektivnim smatraju „fenor“, „farnet“ i „tisašeči 72“.

Povezano

Iz ove kategorije