Lek iz prirode

Ilustracija: štavelj, foto: pixabay
Ilustracija: štavelj, foto: pixabay

Štavelj (lat. Rumex crispus), je širokolisni korov rasprostranjen u užoj Srbiji i Vojvodini. Postoji više od 150 vrsta ove biljke vrlo sličnih po izgledu. Iako spada u red korova, štavelj je poznat po brojnim lekovitim svojstvima, pa se odavnina koristi u narodnoj medicini. Može da upotrebljava u ishrani kao salata, varivo i za zdrave čorbe. Listovi se beru u rano proleće pre cvetanja, bogati su gvožđem koje biljka crpi iz zemlje, a krupni listovi mogu da se kisele kao kupus. Važno je naglasiti da se u ishrani koriste: kiselica, tupolisni i obični štavelj, ali treba biti oprezan, jer ukoliko se konzumira u većoj količini može da prouzrokuje ozbiljne zdravstvene probleme.

Štavelj je biljka iz porodice trskota poreklom iz Severne Amerike, tačnije iz Misurija. Raste u svim delovima sveta čak i na nadmorskoj visini do 1.500 metara. Kod nas je poznat i pod imenima konjsko zelje, štavalj, konjštak, štavljika, šćav, ščav, kiselica… U prirodi najčešće raste uz jaruge i potoke, a kao korov javlja na njivama, pašnjacima, u povrtnjacima, voćnjacima i vinogradima.

Ovoj biljci najviše odgovaraju kisela i lakša zemljišta, umereno topla i vlažna staništa, a indikator je zemljišta niže plodnosti. U zavisnosti od vrste raste od 50 do 150 centimetara visine, sa brazdastim stablom i kratkim granatim rizomima. List je uskog šiljastog oblika i kiselkastog okusa, po obodu nazubljeni, ponekad sa resama. Klija u proleće, a cveta od maja do avgusta. Cvetovi su jednopolni u pršljenima zelenkaste i crvenkasto smeđe boje a plod je orašica. Jedna biljka godišnje proizvode oko 3.000 semenki koje se lako osipaju. Najčešće ih raznosi vetar, i lako se lepe za garderobu, ili krzno životinja. Kao i druge biljke iz porodice trskota, i štavelj sadrži veću količinu oksalne kiseline posebno u starijim biljkama koja može biti štetna. Ovce jedu mlade biljke, ali treba voditi računa da ne pojedu previše, jer može izazvati trovanje, dermatits, kao i upalu sluzokože prednjih delova digestivnog trakta. Kod konja izaziva avitaminozu B. Što je biljka starija, to je njen specifičan miris jači, a listovi više gorki, pa ih stoka izbegava tokom ispaše.

Štavelj spada u izuzetno invazivne korove i kad se zapati na obradivim površinama brzo se širi, zauzima prostor, crpi hranljive materije iz zemlje i direktno utiče na smanjenje prinosa. Nanosi štete u ratarskim a posebno u krmnim kulturama. Najlakše se uništava u početnim fazama razvoja, dok je njegovo suzbijanje otežano kada započne vegetativni porast. Jedan od načina za istrebljenje štavelja je česta obrada zemljišta, odnosno freziranje.

Prilikom upotrebe hemijskih sredstava neophodno je konsultovati se sa stručnjacima. Istraživanja su pokazala da je za iskorenjivanje ovog korova u pšenici najbolji herbicidi na bazitribenuron-metila (Mural, Cerealis), za lucerku se može upotrebiti butoxone DB, koji se dosta dobro pokazao i kod strnih žita, u povrtnjacima i voćnjacima. Kada je u pitanju soja zadovoljavajuće rezultate daje imazetapir (Pivot 100-E, Pilot 100-E, Pivot M) dok se za kukuruz se preporučuje flurokspir.

Lekovita svojstva štavelja bila su poznata još u antičko vreme. Stari Grci su ga koristili za čišćenje organizma od toksina i probavne tegobe. Američki Indijanci prah od ove biljke upotrebljavali su za posekotine i zaustavljanje krvarenja, dok su izdrobljene listove koristili protiv čireva. Mladi listovi su bogati vitaminima A i C, fosforom i gvožđem, pa su dobri u lečenju anemije, za bolje varenje i apetit, ali se ne preporučuju bubrežnim bolesnicima, jer može da pojača stvaranje kamenja u bubrezima. Listovi se beru u rano proleće pre nego što plod sazri, suše u hladu i od njih se priprema čaj. Plodovi se beru u punoj snazi, odnosno kada seme postane braon, dok se koren prikuplja u avgustu i septembru, potom se pere, seče i suši na promaji. Mast napravljena od ove biljke pomaže kod kožnih oboljenja, posebno kod psorijaze, akni i crvenila kože. Stručnjaci upozoravaju da štaveljom treba biti izuzetno oprezan jer preterana upotreba može da dovede do ozbiljnih zdravstvenih problema. Zbog jakog i specifičnog mirisa, posebno kod starijih izdanaka, ovaj korov se koristi kao prirodni insekticid protiv grinja. Najčešće se upotrebljava u zaštiti duvana, rotkvice, dinje i kupusa.

 

Povezano

Iz ove kategorije