Zašto je dobro gajiti guske

Ilustracije, guske u seoskom domaćinstvu, fotografija: Marko Miladinović
Ilustracije, guske u seoskom domaćinstvu, fotografija: Marko Miladinović

Ishrana domaćih gusaka malo se razlikuje od ishrane divljih. Hrane se uglavnom biljkama travaricama, a nešto manje vodenim rastinjem. Postojanje pašnjaka i vodnih bazena na teritoriji okućnice omogućava ishranu različitim biljnim rastinjem: detelinom, pirevinom, maslačkom, mišjim graškom… Domaće guske se mogu terati na ispašu u priobalje reka i jezera, na livade, a nakon skupljanja letine, u polja i povrtnjake. Pri samostalnom formiranju pašnjaka preporučuje se sejanje travnate i mahunaste kulture koje su guskama najneophodnije u ishrani. Dnevno guske pojedu oko dva kilograma trave i to je sasvim dovoljna količina za održavanje života.

Guščije meso je tamne boje i podseća na meso patke. Meso mladih gusaka je mekše i ukusnije. Kada birate gusku, vodite računa i o njenoj koži, koja treba da bude suva i svuda da ima istu boju. Mast oko mesa treba da bude providna. Meso je bogato gvožđem, cinkom, kalijumom, fosforom, kao i vitamina A, B1, B2, B3, B5, B9, B12, i verovali, ili ne, i vitaminom C. Guščije meso se preporučuje anemičnim osobama jer je odličan izvor mineralnih materija, a poboljšava i cirkulaciju, jača imuni sistem i stimuliše sekreciju žučnih kiselina. Dokazano je da potpomaže varenje, ima sposobnost da eliminiše toksine iz organizma, pa se iz tog razloga preporučuje kod trovanja olovom. Meso guske je deo kulinarske tradicije mnogih zemalja i koristi se za paprikaše, čorbe, supe, salate, paštete, pečena jela, odlično je za kuvanje, prženje, mariniranje i pečenje, a može da se napravi kulen i kobasica. Uprkos svojim kvalitetima guščije meso danas se retko može naći na trpezi u Srbiji, osim u Vojvodini gde se i danas prave najlepše supe i čorbe upravo od mesa ove živine.

 

Posebno cenjena je guščija džigerica koja se smatra pravim delikatesom, posebno u kombinaciji sa tartufima. Može da teži između 500 i 800 grama, a kilogram guščije džigerice dostiže cenu i 50 evra. Osim džigerice na ceni je i guščija mast zbog svojih lekovitih svojstava. U narodnoj medicini se odvajkada koristila kao lek za bronhitis, astmu, kašalj, upalu pluća, laringitis, jednom rečju za sve probleme sa disajnim putevima, naročito kod dece. Stavlja se kao oblog na grudi, i apsorbuje preko kože, a može se i jesti. Razgrađuje sekret u bronhijama, i omogućava da vazduh normalno cirkuliše u plućima. Za kilogram masti potrebno je jedna dobro ugojena guska, ili dve ako su mršavije, a tovile su se od proleća do Božića. Desetak dana pred klanje su zatvarane i dodatno kljukane hranom kako bi se obezbedilo što više masti. Guščija mast je prepoznatljiva po karakterističnom mirisu i žutoj boji, lako se razmazuje i topi na sobnoj temperaturi. Najnovija naučna istraživanja su pokazala da je bogata omega 3 masnim kiselinama, što je svrstava u red zdravih namirnica. Najkvalitetnija je, kažu seljaci, guščija mast od gusana koji se kolje pred zimu. Ali, bez obzira da li je od guske ili gusana, to ne umanjuje njene benefite po ljudsko zdravlje.

 

Povezano

Iz ove kategorije