Raskošna lepotica za vaše balkone i vrtove

Ilustracija: begonija, foto: pixabay, autor: Capri23auto
Ilustracija: begonija, foto: pixabay, autor: Capri23auto

Begonija ili devojačko srce je raskošna lepotica koja će krupnim cvetovima nežnih boja dati dozu elegancije svakom vrtu ili balkonu. Postoji više od 1000 sorti ovog cveća koje se gaji širom sveta, a spada i u omiljeno cveće naših baštovana. Ko jednom posadi begoniju, kaže legenda, zaljubiće se u ovaj cvet i sadiće ga uvek. Može da se uzgaja kao sobno cveće, ali i kao najlepši ukras bašte.

Begonija (lat. Begonia semperflorens ), je višegodišnja zeljasta biljka poreklom iz tropskih predela Južne Amerike, a u Evropu je doneta u 19 veku. Ime joj je nadenuo francuski botaničar Čarls Plumijer u čast Majkla Begonija guvernera francuske kolonije San Domingo današnjeg Haitija. Razmnožava se sadnicama, ili iz lukovice koja se u zemlju sadi od maja kada prođe opasnost od kasnih mrazeva. Iako je u pitanju tropska biljka ne voli previše sunce, pa je idealna za senovita mesta i zasenčene balkone. Ne voli promaju i vetar koji lako može slomiti krhke stabljike, pa i o tome treba voditi računa kada birate mesto u vrtu za ovo cveće. Prilikom sadnje krtole, bilo u saksiju ili u baštensko tlo, kako savetuju iskusni baštovani, treba je posaditi plitko, tik ispod površine u mešavinu treseta sa kompostom ili zemljom uz dodatak malo stiropora. Razmak između krtola treba da bude minimum 20 santimetara kako bi se biljci ostavilo mesta za rast, razvoj i bokoranje. Raste u visinu do 60 santimetara i pored prelepih cvetova ima lepo, dekorativno, mesnato, glatko lišće. Niske sorte begonije koje rastu do 20 santimetara se najčešće koriste za rubne delove bašte, bordure ili su u sastavu cvetnih figura na javnim površinama.

Ilustracija: begonija, foto: pixabay. autor: HOerwin56
Ilustracija: begonija, foto: pixabay. autor: HOerwin56

Cveta od jula do septembra, cvetovi su grupisani na gornjim grančicama i mogu biti nežno žuti, crveni, pink, tamno narandžasti, boja breskve i kajsije, a ima i sorti sa višebojnim cvetovima. Ukoliko je pažljivo negujete, begonija će neprekidno da cveta oko sedam nedelja. Najviše joj prija palo vlažna zemlja, pa je treba zaliti tek kada se prosuši površinski sloj zemlje. Čak i leti dovoljno je zalivati dva do tri puta nedeljno i to isključivo sipanjem vode u širi podmetač. Posle dvadeset minuta višak vode prospite, jer višak vlage može dovesti do truljenja korena. Ukoliko je posađena u bašti pažljivo je zalivajte vodeći računa da pri tome ne kvasite lišće i cvetove. Begonije se ne sme orošavati, jer brzo dolazi do razvoja gljivičnih infekcija i pojave bakterijske truleži. Prihranjuje u proleće tokom intenzivnog rasta i razvoja kombinovanim mineranim đubrivom, dok se leti jednom u dve nedelje može koristiti đubrivo za cvetnice kako bi se pospešilo cvetanje. Već sa prvim danima jeseni zalivanje treba smanjiti dok se listovi ne osuše. Krtolu izvadite iz zemlje i ostavite da se prosuše na suncu, a zatim ih očistite. Čuvati ih preko zime u malo ovlaženom tresetu ili u piljevini, na suvom mestu i na temperaturi od osam stepeni.

Redovno uklanjajte uvelih listova i cvetova je najbolja preventiva od bolesti kod ovog cveća. Najčešće bolesti koje napadaju begoniju su siva plesan i pepelnica, a od štetočina lisne vaši. Pepelnica i siva plesan se javljaju usled veće količine kiše tokom proleća ukoliko je biljka posađena u bašti, odnosno od viška vode tokom zalivanja u saksiji. Simptomi bolesti javljaju se na lišću u vidu malih, okruglih do elipsastih žuto-belih pega. U većini slučajeva uzrokuju nekrozu vrata lišća, a u uslovima veće vlažnosti, bolest može za desetak dana da prouzrokuje truljenje i ostalih listova što dovodi do propadanja kompletne biljke. Kada su u pitanju štetočine, begoniju najčešće napadaju lisne vaši koje se javljaju u kolonijama i sišu biljne sokove. To dovodi do zastoja u razvoju ovog cveća koje prestaje da cveta, a biljka lagano odumire i vene.

Simbolika begonije je vrlo slikovita i prema narodnom verovanju predstavlja želju za produživanjem života osobe kojoj je cvet poklonjen. Prema Feng šuju ona je simbol bogatstva, porodične sreće, smirenost i blagostanja.

Osim kao ukras ovo cveće može da se koristi i u ishrani. Jestivi su cvetovi i lišće koje se može konzumirati sveže, sirovo u salati, kuvano ili prženo. Ima blago gorak ukus sličan limunu, ali nežniju teksturu. Usitnjeni cvetovi se koriste u salatama, ali se ne preporučuje osobama obolelim od gihta ili onima koji pate od kamena u bubregu zbog visokog sadržaja oksalata. Za begoniju se veruje da čisti jetru i eliminiše toksine iz organizma, utiče na brže zarastanje rana, odličan je antiseptik. Begonija ima i antialergijsko dejstvo, čisti prašinu iz vazduha pa se preporučuje ljudima koji su skloni alergijama, prehladama i respiratornim bolestima.

 

Povezano

Iz ove kategorije