Kako suzbiti crveni voćni pauk

Ilustracija: jabuke, foto: Svetlana Kovačević, Domaćinska kuća
Ilustracija: jabuke, foto: Svetlana Kovačević, Domaćinska kuća

Crveni voćni pauk (Panonychus ulmi) je jedna od retkih štetočina u voćarstvu koja se može držati pod kontrolom, ispod praga štetnosti, pravilnim izborom i momentom aplikacije insekticida. Poznato je da se crveni voćni pauk javlja u sušnim i toplim godinama, ali poslednjih godina postaje stalni i vrlo često nerešiv problem voćarima.

Znamo da je tretman za suzbijanje ove štetočine veoma skup i za uspešno suzbijanje crvenog voćnog pauka potrebno je izdvojiti minimalno 150 €/ha. Međutim ako pravilno razmišljamo i taj novac utrošimo za kupovinu selektivnijih insekticida, tada nam crveni voćni pauk neće zadavati veće probleme. Postoji veliki broj prirodnih neprijatelja crvenog voćnog pauka, a najznačajniji su: predatorske stenice, predatorske grinje, zlatooke, neke bubamare, predatorski resičari i mnogi drugi insekti. Problem nastaje kada zbog primene organofosfata i piretroida na suzbijanje drugih štetočina (jabukin smotavac, lisne vaši, mineri itd..), ovi preparati istovremeno uništavaju i mnoge korisne insekte. Voćari koriste ove preparate zbog niske cene (cena tretmana: organofosfati 10-14 €/ha; piretroidi 5–10 €/ha), a da pri tome ne vode računa o njihovom štetnom delovanju. Jedan broj voćara je prošle godine zbog izostanka prinosa, aprilskih mrazeva, rano prestao sa primenom insekticida u voćnjacima, dok su drugi odradili kompletan program zaštite. Sada je stanje na terenu takvo da kod onih voćara koji nisu radili tretmane nema prisustva pauka u značajnoj mjeri, dok su neki voćari već radili tretmane na pauka (oni koji su prošle godine koristili organofosfate i piretroide), bilo tretiranjem akaricida koji deluju na jaja pauka ili akarcidima na pokretne forme. Prisustvo ove štetočine iscrpljuje biljku, a posebno velike štete može naneti kod crvenih sorti jer se plodovi veoma teško oboje na stablima koja su iscrpljena od strane crvenog voćnog pauka. U literaturi se navodi da populacija dosegne vrh tokom treće sedmice nakon cvetanja, ali posljednjih nekoliko godina to se dešava znatno ranije.

Mere suzbijanja:

  • Mineralna ulja- jedna od mera koja se još uvek primenjuje pre kretanja vegetacije, ali je jako skupa i slabo efikasna, odnosno voćare ovaj tretman košta preko 100 €/ha, a pri tome nisu rešili problem, već će sigurno morati raditi i tretmane u toku vegetacije.
  • Akaricidi koji deluju na jaja – uspešnost zavisi od momenta primene i vremenskih prilika, a i od prisustva preparata na tržištu.
  • Suzbijanje pokretnih formi – postoje akaricidi koji uspešno suzbijaju pokretne forme, ali da bi ova mera bila uspešna neophodno ju je primeniti u prvom delu vegetacije i to na taj način, da se tretman radi u dva navrata sa razmakom od 7-10 dana. Kasnije je suzbijanje sa preparatima koji deluju samo na odrasle jedinke slabo efikasan i morao bi se ponavljati svakih 7 dana, jer dolazi do preklapanja generacija, odnosno na biljci se nalaze svi stadijumi od jaja do odraslih jedinki.
  • Sumpor – preparati na bazi sumpora takodje delimično smanjuju brojnost pauka.

Najefikasnija mera je izbegavanje korišćenja neselektivnih insekticida, primena preparata na bazi sumpora, a ukoliko se utvrdi da je prisustvo iznad praga štetnosti najbolje je suzbiti pokretne forme i to aplikacijom u dva navrata (suzbijaju se pokretne forme prve generacije).

 

 

Povezano

Iz ove kategorije