Mere za ublažavanje toplotnog stresa

Ilustracija: pilići, foto:Domaćinska kuća
Ilustracija: pilići, foto:Domaćinska kuća

Toplotni stres živine je jedan od problema koji u živinarstvu prouzrukuje velike štete, a s obzirom na to da se približava letnja sezona, sprečavanje toplotnog stresa može biti od velike koristi. Toplotni stres izaziva velike gubitke u živinarstvu, pogotovo kada je u pitanju proizvodnja mesa, odnosno tov brojlera. Jedna od prvih posledica povećane temperature je smanjenje konzumacije hrane što ukazuje na smanjenje prirasta kod brojlera.
Osnovni izvor toplote u objektu je spoljašnja temperatura vazduha koja ulazi u objekat, zračenje ugrejanih krovova i zidova, toplota koju oslobađaju sijalice i toplota koju oslobađaju sami pilići. Na temperaturu spoljašnjeg vazduha ne možemo da utičemo, ali možemo preduzeti neke mere da se zidovi i krovovi rashlade. Toplota od sijalica nije veliki izvor zagrevanja, ona iznosi svega 1 % toplote koju proizvode pilići. Najveći izvor toplote u objektu su pilići ( imati na umu o gustini zaseljavanja pilića u objekat).
Kada se temperatura u ovjektu podine iznad 27 °C pilići počinju da se osećaju nelagodno, a kada pređe 30 °C pilići imaju ozbiljan problem sa rashlađivanjem.
Ako visoka temperatura ide u kombinaciji sa visokom vlažnošću vazduha, problem je još veći i dolazi čak i do smrtnosti pilića.
Gustina naseljenosti je jedan od ključnih faktora. Veliki broj pilića u objektu loše utiče na više načina: veći broj pilića oslobađa veću toplotu, velika gustina naseljenosti smanjuje mogućnost da se odmaknu jedno od drugog čime se smanjuje efikasnost odavanja toplote radijacijom.
Ventilacija je najvažnija mera. Kapacitet ventilacije mora biti usklađen sa brojem pilića u objektu i samom površinom objekta. Brzina strujanja vazduha takođe značajno rashlađuje piliće, što je osnovna prednost tunelske ventilacije. Sistem za hlađenje je u uskoj vezi sa ventilacijom. Sistemi za hlađenje vazduha u obliku saća postavljaju se na ulazne otvore za vazduh i oni ga hlade tako što vazduh prelazi preko saća koje se natapaju hladnom vodom. Na taj način vazduh se značajno hladi i kao takav ulazi u objekat. Ovo je najefikasniji način hlađenja živine i imaju ga mnoge farme. Drugi način je postavljanje raspršivača unutar objekta. Oni pod velikim pritiskom raspršuju hladnu vodu u vidu sitnih kapljica (magle) iznad pilića i time vrše hlađenje vazduha. Ovaj sistem može se primenjivati samo ako vlažnost vazduha nije visoka, jer u protivnom kapljice neće odvesti višak toplote iz objekta nego će pokvasiti piliće i prostirku. Postavljanje unutrašnjih ventilatora – kada ne možemo da rashladimo vazduh pomoću ranije opisanih sistema, pomaže i ako povećamo strujanje vazduha.
To može da se uradi dodatno „ventilatorima“ unutar objekta, koji su zapravo samo mešači vazduha, koji ubrzavaju njegov protok. Ovde se ne smanjuje temperatura vazduha, nego se povećava brzina kretanja, što piliće može rashladiti. Klapne ventilatora treba ostaviti tako da idu direktno na piliće, a da brzina strujanja bude što veća, što znači da otvori ne treba da budu suviše otvoreni. Brzina od 1 do 1,5 metara po sekundi može se postići običnom ventilacijom, a za veće brzine potrebna je tunelska ventilacija.
Voda – za vreme toplotnog stresa pilići moraju imati dovoljnu količinu svežei hladne vode. Veoma je bitno da voda bude hladna jer može rashladitiorganizam, a broj pojilica povećati jer u tim slučajevima pilići koristeznačajno veću količinu vode. Zbog visokih temperatura, kako je rečeno, pilići ubrzano dahću i time se oslobađa veća količina ugljen dioksida i time se narušava acido – bazna ravnoteža u krvi usled smanjenja količine bikarbonata. Zbog toga je potrebno kroz vodu dodati elektrolite sa ciljem da se nadoknadi gubitak, preporučljivo je i dodavanje vitamina C, vitamina E i vitamina B2.
Hrana – čim temperatura počne da raste pilići smanjuju konzumaciju hrane.
Varenje hrane i metabolizam zahtevaju oslobađanje energije i zagrevanje organizma pa pilići sami izbegavaju da jedu. Poželjno je da u toku najtoplijeg dela dana hrana bude sklonjena od pilića, ako se dočekaju visoke temperature pa se tek onda uklanja hrana tada je već kasno. Veoma je bitno prilagoditi sastav smeše, jer visokoproteinska hrana zahteva više energije za varenje nego masti, pa je potrebno smanjiti količinu proteina, a dodati sintetiči lizin i metionin i povećati sadržaj energije, i to bolje u obliku masti, nego u obliku ugljenih
hidrata. Ovakva hrana se lakše vari, lakše metaboliše i tom prilikom se oslobađa manje toplote. Ako se u hranivima poveća sadržaj masti treba dodati vitamin E koji je neophodan za njihovu stabilnost. Posledice smanjenja konzumacije i izmene sastava smeše osetiće se kroz prirast, ali u letnjem periodu gubitak prirasta je manje bitan od gubitka koji preti od uginuća. Usled gubitka ugljen dioksida do koga dolazi zbog dahtanja dolazi do porasti pH krvi i smanjuje se količina kalcijum – bikarbonata, tako da je u hrani potrebno dodavati mineralne smese sa kalcijumom kao što su koštano i riblje brašno.

Povezano

Iz ove kategorije