Ova štetočina uništi čak 80 odsto zasada

Ilustracija: lešnik, foto: pixabay
Ilustracija: lešnik, foto: pixabay

Lešnikov surlaš (Curculio nucum) je značana štetočina, koja u svim područjima prouzrokuje manju rodnost leske. Imago je prisutan u zasadima leske u periodu od proleća do kraja avgusta.
Imago čini štetu hraneći se vegetativnim delovima leske, pupoljcima i mladim lišćem. Usnim aparatom (rilicom), ženke buše nedozrele plodove i u otvor polažu jaja. Larve nanose najveću štetu hraneći se jezgrom ploda, unutar koga se i razvijaju.

Lešnikov surlaš može prouzrokovati i do 80% umanjenja prinosa. Napadu surlaša su podložne sve rasprostranjene sorte, dok su manje osetljive one kod kojih brže kreće proces lignifikacije.
Lešnikov surlaš ima jednu generaciju godišnje, imago izlazi iz zemljišta početkom maja, parenje započinje krajem maja. Ženka položi 30-40 jasja, jedno po plodu, a za 5-7 dana dolazi do izleganja larvi iz jaja, koje se hrane oko 30 dana.

Negde krajem jula i početkom avgusta, razvijene larve napuštaju plod ostavljajući okrugli otvor na ljusci. Larve lešnikovog surlaša se zavlače u zemljište na dubinu od 10-15 cm, gde prezimljavaju do sledećeg proleća. Mere zaštite od lešnikovog surlaša treba sprovesti mehaničkim i hemijskim putem.

Mehanička zaštita podrazumeva smanjenje broja larvi koje prezimljavaju u zemljištu, prolećnom obradom zemljišta, kao i sakupljanje i odstranjivanje iz zasad oštećenih i opalih plodova.
Hemijske mere borbe se sprovode primenom insekticida a.m. lambda-cihalotrin. Potrebno je početkom maja otresanjem insekata odrediti vreme tretiranja (prag za izvođenje tretmana 1-2 ženke sa položenim jajima po stablu leske).

Povezano

Iz ove kategorije