Gajenje šargarepe bez greške

Ilustracija: šargarepa, foto: Pixabay.com, autor: Ilona
Ilustracija: šargarepa, foto: Pixabay.com, autor: Ilona

Najpre da kažemo da je šargarepa dvogodišnja biljka koja se gaji zbog korena, mada to poljoprivrednici jako dobro znaju. Karakterističan je sadržaj suve materije od 12-17 % u kojoj preovlađuju ugljeni hidrati. Šargarepa sadrži provitamin A (karotin) koji iznosi 5,4-19,8 mg/100g. Najviše ga ima u sorti narandžastog korena. Pored toga u korenu mrkve nalaze se i drugi vitamini, B1, B2, B6, C, D, E i K. U prvoj godini stvara koren namenjen tržištu i preradi, a u drugoj stvara generativne organe cvet, plod i seme. Oblik i veličina korena mogu biti različiti što zavisi od sorte, međutim, za ljudsku ishranu najčešće je korišten vretenast oblik.

Ima relativno skromnije zahteve prema toploti. Seme može klijati pri temperaturi od 3-5 °C, ali je period nicanja u tim uslovima duži. Mlade biljčice nakon nicanja relativno su otporne na niske temperature i podnose mrazeve do -5 °C bez oštećenja, ali one kod nekih ranih sorata mogu prouzrokovati prelazak u generativnu fazu već tokom prve godine. Optimalne temperature tokom vegetacije mrkve su oko 18 °C. Kod dnevnih temperatura viših od 30 °C i naročito toplih letnjih noći, razvoj korena je usporen, on ostaje tanak i kratak s obiljem grubih celuloznih vlakana. U tehnološkoj zrelosti koren šargarepe podnosi temperature do -3 °C, pa se šargarepa u područjima blage
zime za potrošnju u svežem stanju vadi tokom zime do ranog proleća.
Obrada zemljišta treba biti kvalitetna uz duboko oranje do 30 cm dubine, blago kiselo zemljište, pH od 5,5- 6,5. Zemljište treba biti mrvičaste strukture. Korovi su potpuno nepoželjni, u zasadu mrkve obavezno je primeniti herbicide koji se inkorporiraju u zemljište pre setve. Nestrukturirana i teška zemljišta (glinovita zemljišta) nepovoljna su za gajenje šargarepe jer uzrokuju deformaciju korena. Posebno pogodna zemljišta su peskovita i aluvijalni nanosi uz odgovarajuću primenu mera zalivanja.
Preporučuje se plodoredu koji iznosi 3-4 godine. Kao predusev najbolje joj odgovaraju vrste povrća obilno đubrene stajskim đubrivom poput krompira, kupusa, paprike i graška. Mrkva može doći i kao druga kultura posle ranog graška ili ranog krompira.

Đubrenje povećava prinos. Azotna đubriva utiču na sadržaj vitamina A, a kalijumova povećavaju saržaj šećera i vitamina C. Deo veštačkih đubriva unosi se u osnovnoj i predsetvenoj pripremi, a ostatak u vidu prihranjivanja.
Potrebna količina NPK đubriva iznosi 150-200 kg/ha azota, 300-400 kg/ha fosfora i 200-300 kg/ha kalijuma. Količina đubriva zavisi od hemijske analizi zemljišta i teksture zemljišta.

Šargarepa se može sejati od ranog proleća, početkom marta, pa sve do polovine maja što zavisi od dužine vegetacije sorte i klimatskih uslova. Setva se vrši sejalicama u redove ili dvostruke trake, a razmak između redova je od 35-40 cm i dubine 1-1,5 cm, a razmaci u redu su 5-8 cm. Pri setvi u dvostruke trake razmak izmedu traka je 75 cm, a u traci 5-7 cm. Ranija setva utiče pozitivno na prinos korena kao i na sadržaj karotina i šećera u njemu.

Nega useva se sastoji u plitkom kultiviranju, sitnjenja zemljišta, proređivanje koje se izvodi kada su biljke imaju dva prava lista i obično se uklanjaju biljke koje su sitnije dok se krupnije i dominantnije ostavljaju. Zalivanjem se povećava prinos korena, ali se paziti do koje tehnološke mere se to izvodi iz razloga što višak vode smanjuje sadržaj šećera u korenu.

Šargarepa se vadi specijalnim vadilicama nakon što se njeno lišće pokosi i odstrani. Korenje se oslobađa od lišća, čisti od zemlje i čuva se u hladnim prostorijama na oko 1 °C.

Povezano

Iz ove kategorije