Prednosti i mane mašinske berbe voća

visnja Ilustarcija: višnje, foto: Svetlana Kovačević, Domaćinska kuća
visnja Ilustarcija: višnje, foto: Svetlana Kovačević, Domaćinska kuća

Ukoliko poredimo ručnu i mašinsku berbu možemo uočiti nekoliko bitnih razlika.

Ručna berba

Ovaj vid berbe ima određene prednosti u odnosu na mašinsku berbu koje se ogledaju u mogućnosti berbe i pri lošim vremenskim uslovima(npr. kiša), kao i kod mlađih zasada gde u prvih par godina nije moguća mašinska berba. Takođe je se prednost ogleda u ,,čistoj“ berbi tj. smanjen je udeo peteljki, lišća, zemlje i drugih primesa u gajbama, što smanjuje mogućnost gubitka klase ili čak odbijanja prijema voća od strane otkupljivača, pa samim tim se ogleda i na finansijski razultat na kraju sezone.

Sa druge strane ručna berba ima nedostatke od kojih su najznačajnije:
-berba višnje je period kada je velika potražnja za radnom snagom zbog ujednačenog sazrevanja višnje na većoj teritoriji.
Ovo dovodi do toga da je cena radne snage sve veća u i za berbu višnje je oko 18,00-20,00 din/kg ubranog ploda, a od troškova treba pomenuti i prevoz i ishranu radnika koji nisu beznačajni i poskupljuju proizvodnju.
– kako su radnici plaćeni po učinku, zbog veće zarade, radnici su skloni da preskaču manje pristupačne delove na stablima što smanjuje ukupno ubranu količinu višanja.
-sve veći nedostatak radne snage dovodi do odlaganja berbe i samim tim i do smanjenja kvaliteta plodova što dovodi i do manje otkupne cene.
Sve to dovodi do poskupljenja proizvodne cene višnja a samim tim i do smanjenja zarade proizvođača. Kao rešenje ovih problema sve više se nameće mašinska berba višnje, koja se sve više primenjuje u svim krajevima gde se gaji šljiva i Oblačinska višnja.
Prednosti mašinske berbe se ogledaju u:- manji troškovi berbe, cena uslužne berbe beračima je prošle sezone iznosila 13-15 din/kg, a sopstvenim beračem trošak
berbe se kreće od 6-9 din/kg u zavisnosti od roda,
– mašina trešenjem skida plod sa svih delova krošnje
-prilikom berbe je angažovan značajno manji broj radnika, tresač opslužuju prosečno 5 radnika i još par pomoćnih radnika angažovanih na izvoženju punih gajbi i dovoženju prazne ambalaže
-smanjenje radne snage rešava logističke proble kao što su: problem transporta i ishrane radne snage,brže izvoženje gajbi jer nisu rasute po parceli, nije neophodno merenje gajbi i vođenje evidencije o učinku radnika i sl.
– berba ne zavisi od ljudske radne snage, samim tim se može bolje izabrati najbolji momenat za berbu

– minimalan kontakt ruku sa plodovima, tj higijena berbe je mnogo bolja
Pored navedenih prednosti postoje i moguće mane i to:
– dodatno tretiranje sa hemijskim preparatom za odvajanje ploda (etrel), a ukoliko se ne koriste navedena sredstva plod
mora biti potpuno zreo zbog lakšeg odvajanja od peteljke
– prilagođavanje uzgojnog oblika i razmaka sadnje za mašinsku berbu- kruna mora biti podignuta minimum 50cm od zemlje,
najpoželjniji oblik je piramidalna kruna zbog lakšeg trešenja stabala, razmak sadnje minimum 4×2,5m kod višnje,
odnosno 5h3m kod šljive
– pojava sušenja stabala usled trešenja, mada prema iskustvima na ovim terenima u poslednjih pet godina ona je minimalna.
– u zavisnosti od tipa berača mora se računati na veći prostor potreban za okretanje i ulazak u naredni red
-moguće zaustavljanje berbe zbog kvarova mašine ili loših vremenskih uslova- poželjno je zatravnjivanje međurednog
prostora jer je u slučaju pojave kiše u vreme berbe značajno skraćeno vreme do povratka na parcelu u odnosu na jalovi ugar,
što se pokazalo proteklih godina kao velika prednost.

Povezano

Iz ove kategorije