Đubrenje vinove loze u jesen

Ilustracija: vinograd, foto: Dejan Davidović
Ilustracija: vinograd, foto: Dejan Davidović

Pre primene đubrenja vinove loze neophodno je uraditi sistematsku kontrolu trenutnog stanja plodnosti zemljišta i provere pH- vrednosti i na osnovu rezultata analize zemljišta po preporuci obaviti đubrenje zemljišta u vinogradu . Jedan od najbitnijih faktora za rast biljaka je dostupnost makronutrijenata i mikronutrijenata. Oba faktora su direktno povezana sa pH vrednošću. Kiselost zemljišta ometa uspešan razvoj biljaka, jer direktno utiče na dostupnost hranljivih elemenata koji se nalaze u zemljištu za njhovu ishranu.
Zemljišta, čiji je pH između 4.0 i 5.0, smatraju se jako kiselim; rastvorljivost minerala kao što su aluminijum, gvožđe i mangan se povećava i oni mogu postati toksični za biljke. Slaba plodnost kiselih zemljišta uzrokovana je i nedostatkom ili smanjenom pristupačnošću Ca, Mg, P i nekih mikroelemenata u adsorptivnom kompleksu zemljišta. Kiselost ne pogoduje radu bakterija, pa prevladavaju gljivice i u zemljištu se nagomilavaju fulvokiseline. Nagomilavanjem fulvokiselina podupire se proces razaranja kompleksa apsorpcije, što je vrlo štetno za plodnost zemljišta. Ni jača alkalnost nije pozitivna. Ona blokira veći broj mikroelemata, ubrzava mineralizaciju organske materije, favorizuje pojavu nekih biljnih bolesti.Optimalna vrednost pH- zemljišta za gajenje vinove loze je u rasponu od 6,0 do 6,5.Što se tiče sadržaja mikro i makro elemenata u zemljištu njihov sadržaj treba da bude u granicama optimuma a to znači da zemljište treba da je u klasi dobro obezbeđenog zemljišta po pitanju sadržaja , humusa, azota,  fosfora i kalijuma.
Osnovno đubrenje vinograda kompleksnim mineralnim NPK đubrivima najbolje je obaviti u jesen, nakon berbe, zato što se tada vinograd dublje obrađuje, pa hraniva iz mineralnih đubriva dospevaju u dublje slojeve zemljišta. Ovo je naročito bitno za fosfor i kalijum koji su slabo mobilni elementi po dubini profila zemljišta .
Uzgoj vinove loze zahteva redovno đubrenje kojim lozi nadoknađujemo hraniva iznesena prinosom odnosno berbom grožđa, ali se, takođe, stvaraju zalihe svih onih hraniva koja nedostaju u zemljištu da bi se obezbedili redovni prinosi dobrog kvaliteta.
Tokom jeseni i zime unesena hraniva se rastvaraju kroz čitav obrađeni sloj zemljišta i tako dolaze bliže korenu vinove loze. Koren za vreme zime ne miruje nego raste, usvaja hranljive materije iz zemljišta.
One stvaraju zalihe u korenu i nadzemnim delovima čokota, a u proleće, kada krene vegetacija, ta se rezervna hraniva, prikupljena u periodu od jeseni do proleća, troše za rast i razvoj zelenih mladica i formiranje rodnih pupoljaka na mladicama. Kada bismo ishranu, odnosno đubrenje vinove loze, odložili za proleće, uticaj bi se odrazio samo na povećanje bobica i težinu grozda, a na broj rodnih mladica i broj grozdova po čokotu ne bismo puno uticali.

Preporuke za đubrenje vinove loze

Vinova loza je veliki potrošač kalijuma koji pozitivno utiče na skupljanje šećera u bobicama grožđa, povećanje otpornosti na sušu, gljivične infekcije, mehanički pritisak i zimske promrzline. Fosfor je važan u početnim fazama rasta i razvoja jer podstiče razvoj korena, jačajući tako koren i čitav čokot, što se odražava na kondiciju i veću otpornosti na visoke i niske temperature.
Dobra ishrana fosforom povoljno utiče na formiranje cvasti u pupovima, na ranije zrenje grožđa i na potpunije dozrevanje grozdova. U slučaju nedostatka fosfora smanjuju se prinos i kvalitet grožđa, a u proleće vegetacija kasni. Ipak, vrlo često na vinogradarskim zemljišima fosfor je blokiran i nedostupan biljkama zbog izrazite kiselosti zemljišta. Na takvim površinama je potrebno najpre rešiti problem kiselosti, odnosno obaviti kalcizaciju zemljišta.
Za osnovno đubrenje vinove loze primenjuju se NPK đubriva koja sadrže manji procenat azota, a naglašen
sadržaj fosfora i kalijuma , formulacija NPK 7-20-30 ili NPK (MgO, SO3) 7-14-21 (2, 18) ,8:16:24 čiji
odnos hraniva odgovara potrebama vinove loze.
Za srednje dobar prinos grožđa od 10 t/ha neophodno je đubrenjem uneti u zemljište 100-120 kg/ha azota (N), 50-100 kg/ha fosfora (P2O5) i 85-170 kg/ha kalijuma (K2O). Dakle, na zemljištima umereno dobro snabdevenim fosforom i kalijumom primenjuje se 500 kg/ha NPK 7-20-30 ili 700 kg/ha NPK (MgO, SO3) 7-14-21 (2, 18).
Tom količinom đubriva podmiruju se ukupne godišnje potrebe vinove loze za fosforom i kalijumom, a manju količinu azota, koja se unese, vinova loza će iskoristiti za rast i razvoj korena tokom zimskog perioda.

Đubrenje zrelim stajskim đubrivom

Uz redovno đubrenje mineralnim đubrivima treba voditi računa i o sadržaju organske materije u zemljištu. Zato je dobro vinograde svake treće ili četvrte godine, u jesen, pođubriti zrelim stajskim đubrivom u količini 30-40 t/ha ili se može primeniti neko drugo organsko đubrivo. Na taj način se povoljno utiče na stabilnost strukture zemljišta, mikrobiološku aktivnost, vodo-vazdušne i toplotne prilike u njemu, odnosno na ukupnu plodnost zemljišta. Ukoliko se osnovno đubrenje ne obavi u jesen, treba ga obaviti zimi kada vremenske prilike to dozvoljavaju ( kada zemljište nije smrznuto ), ali svakako bi ga treblo obaviti pre početka vegetacije u proleće.

Povezano

Iz ove kategorije