Koliko se može zaraditi od berbe gljiva

Ilustracija: pečurka, foto;S.K
Ilustracija: pečurka, foto;S.K

Velika suša i donedavno visoke dnevne temperature uzimaju danak celokupnoj poljoprivredi. Niko nije izuzet, pa ni berači i otkupljivači pečurki ili gljiva.
pecurke suma

– Kiša koja je padala nedavno godila je pečurkama, pa ukoliko bi se padavine nastavile ravnomerno na svakih sedam dana još dva, tri puta popravile bi ovogodišnji rod gljiva, koji ove sezone nije veliki – kaže za “Dnevnik” Dragan Stajić iz firme “Ineterfud 20” u Ljigu, čija je delatnost otkup i izvoz pečurki u zemlje Evropske unije – Glavna sezona je u julu i avgustu, ali je podbacila jer je nedostatak vlage, koja je osnovna za rast pečurki, uticao da ih ne bude onoliko koliko su očekivali i naučili i berači, ali i otkupljivači. Zato se jedni i drugi nadaju da će septembar, kada pečuraka još i može biti u šumama, biti bolji jer se već u oktobru, s prvim mrazevima, sezona završava.

Stajić kaže da pečurkama odgovara umereno vlažna klima bez velikih temperaturnih oscilacija, ni odviše padavina ni preterane toplote i da u proteklih šest godina nije bilo velikog roda, bio je neujednačen i razlikovao se iz godine u godinu.

13.527 tona sakupljeno lane gljiva iz prirode
– Može da se nabere i 400 tona vrganja, ali i upola manje i dvostruko više, sve zavisi od vremenskih prilika – ukazuje Stajić.

Naš sagovornik kaže da u Srbiji ima dvadesetak otkupljivača i isto toliko prerađivača, a da “Interfud 20” pečurke izvozi u Nemačku Francusku, Italiju, Švajcarsku…Po njegovim rečima, otkupljivači ne moraju da budu u vezi sa beračima, da ih angažuju , plaćaju dnevnice ni prevoz.

4.000 do 5.000 tona godišnja proizvodnja u kontrolisanim uslovima

– Sada pečurke beru mnogi, to čine organizovano, i onda nam ih nude na prodaju – naglašava Stajić, dodajući da je ranijih godina bilo drugačije i da su u branje pečuraka išli uglavnom stanovnici sela.

Na pitanje koliko se može zaraditi od branja pečurki, Stajić odgovara da kilogram vrganja košta od dva do četiri evra, u zavisnosti od klase.

A koliko od izvoza gljiva može da zaradi naša zemlja godišnje, za “Dnevnik” u Privrednoj komori Srbije navode podatak da se odavde proda gljiva za oko 5,5 miliona evra na tržišta Italije, Nemačke, Švajcarske, Austrije, Ruske Federacije…

– Najveći udeo u izvozu su gljive sakupljene u prirodi, i to lisičarke sveže i rashlađene, te vrganji sveži, rashlađeni i sušeni – kažu u PKS. – Tokom lanjske godine u našoj zemlji u prirodi je ubrano 13.527 tona pečurki. Najviše se sakuplja crni letnji tartuf i na osnovu izdatih dozvola najviše je tartufa sakupljeno prošle godine, iznad 4,5 tona odnosno 4.578 kilograma. Primetan je rast kod sakupljanja tartufa od 2017. godine, kada je na osnovu dozvole Ministarstva za zaštitu životne sredine i odobren veći kontigent za branje iz prirode.

Za branje i prodaju treba dozvola

Dozvolu za sakupljanje i stavljanje u promet gljiva koje se ubiraju iz prirode, gde spadaju i tartufi, izdaje Ministarstvo zaštite životne sredine po pribavljenom mišljenu Zavoda za zaštitu prirode Srbije.

Za izdavanje dozvole Ministarstvo sprovodi javni konkurs koji se objavljuje najkasnije do 1. marta za tekuću godinu i sadrži vrste i količine koje se mogu sakupljati u toj godini. Zavod za zaštitu prirode Srbije krajem godine dostavlja Ministarstvu količine koji su na raspolaganju za sakupljanje u narednoj godini i zajedno s cenovnikom zaštićenih vrsta objavljuje ih na interent stranici Ministarstva zaštite životne sredine i u Službenom glasniku RS.

Srbija je 2019. godini izvezla tartufe (bele, crne letnje i crne zimske) u vrednosti od 400.000 evra. To je, ukazuju u PKS, vrednost legalno izvezenih tartufa, a ističu da se ova, veoma tražena gljiva, iz Srbije izvozi i ilegalno.

Prerađevine od tartufa, kao i sveži tartufi, iz Srbije se izvoze i na tržišta Kine, Australije, Rusije, Severne Amerike, Italije, Francuske, Holandije, Belgije , Švedske i Norveške.

Što se tiče uzgoja gljiva u kontrolisanim uslovima, kod nas je najzastupljenije gajenje šampinjona i bukovača, a godišnja proizvodnja se procenjuje na 4.000 do 5.000 tona.

– Činjenica da najveći deo našeg izvoza gljiva, čija količina drastično varira iz godine u godinu jer zavisi od vremenskih prilika, upućuje na zaključak da u Srbiji postoje neiskorišćeni resursi za proizvodnju u kontrolisanim uslovima – kažu u Privrednoj komori Srbije.

Povezano

Iz ove kategorije