UZROK NASTANKA GORKIH PEGA NA PLODOVIMA JABUKE I NAČINI SPREČAVANJA NJIHOVE POJAVE

Ilustracija: jabuke u ambalaži, foto: Domaćinska kuća
Ilustracija: jabuke u ambalaži, foto: Domaćinska kuća

Za normalan razvoj jednog ploda jabuke, prema literaturi, potrebno je 30 do 50 zdravih, funkcionalnih listova. Kvalitet plodova je direktno povezan sa brojem listova.
List je vegetativni organ sa višestrukom ulogom u životu biljke u kome se vrši sinteza organske materije (fotosinteza), razgradnja organske materije (disanje), transpiracija, kao i razmena gasova (SO2 i O2). Funkcionisanje lista direktno zavisi od korelacije sa drugim delovima biljke, kao i od uslova životne sredine. Manja lisna masa u odnosu na optimalnu uslovljava nedovoljno stvaranje organske materije, koje negativno utiče na razvoj celokupne biljke, a samim tim i plodova. Veća lisna masa u odnosu na optimalnu utiče na povećanu sintezu organske materije, rast i razvoj biljke i plodova. Povećanjem mase ploda, povećava se mogućnost pojave gorkih pega (Bitter pit) uzrokovane nedostatkom kalcijuma u plodu.

U većini zemljišta kalcijuma ima dovoljno za ishranu jabuke. Kalcijum je jedan od najrasprostranjenijih elemenata u prirodi i čini 3,6% zemljine kore.
Transport kalcijuma kroz biljku je pasivni proces. Transport kalcijuma iz zemljišta preko korenovog sistema kroz ksilem zavisi od inteziteta transpiracije i u normalnim prilikama je intezivan. Sa druge strane, transport kalcijuma kroz floem je minimalan, tako da novoformirani organi mogu da se snabdeju dovoljnom količinom kalcijuma samo direktno iz zemljišnog rastvora.
Pored višestruke uloge u metabolizmu biljke, kalcijum ima značajnu ulogu u neutralizaciji organskih kiselina, koje nastaju u procesu fotosinteze i kao produkt metabolizma ćelija. Zbog toga se kalcijum u višegodišnjim biljkama intezivno nakuplja u listovima, usled čega mali deo dospeva u plodove, što predstavlja evolutivni odgovor kojim se biljka održava u životu. Oksalna kiselina, kao najznačajniji nusproizvod fotosinteze, je fitotoksična i dovodi do nekroze delova, odnosno celih listova. Kalcijum veže oksalnu kiselinu stvarajući so kalcijum oksalat koji se u vidu kristalnih druza skladišti u središnjem delu lista. Mineralizacijom se povećava čvrstoća ćelija i obezbeđuje, ponekad, zaštita od sitnih životinja koje se hrane listovima.

Gorke pege se javljaju pretežno oko čašice, mada mogu biti rasute po čitavoj površini ploda. One su mrke, plutaste, nekrotične, gorkog ukusa koji nastaje zbog prisustva magnezijuma koji preuzima ulogu kalcijuma u plodu.

Problem pojave gorkih pega i drugih fizioloških promena nastalih neposrednim ili posrednim uticajem nedostatka kalcijuma postoji dugo koliko i intezivno gajenje jabuke. Njihova pojava se može sprečiti na različite načine. Najrašireniju metodu danas predstavlja folijarna prihrana sredstvima na bazi kalcijuma, kao što su kalcijum nitrat (CaNO3), kalcijum hlorid (CaCl2) i dr. Ovim tretmanima se, protivno opšteprihvaćenom mišljenju, ne snabdevaju plodovi, jer joni kalcijuma teško prolaze kroz pokožicu ploda, već se usvajaju preko lista. Obezbeđenjem listova potrebnom količinom kalcijuma folijarnim tretmanom smanjuje se potreba za kalcijumom iz zemljišnog rastvora i povlačenjem iz drugih organa biljke. Novonastalo lišće mora sadržati dovoljnu količinu kalcijuma, čija je uloga da veže oksalnu kiselinu i spreči njen štetni uticaj po biljku. Nekroza lišća usled nedostatka kalcijuma uglavnom se javlja na zemljištu izraženije kiselosti. Teški metali su u uslovima povećane kiselosti pristupačniji biljkama od kalcijuma koji tada gradi jedinjenja nepristupačna za usvajanje korenom. Smatra se da je toksičnost teških metala na biljke uslovljena nedostatkom kalcijuma.

Faktori spoljašnje sredine, kao i agro i pomotehničke mere koje utiču na povećanje bujnosti i lisne mase povećavaju mogućnost pojave gorkih pega kod jabuke. Prekomerno đubrenje, naročito azotnim đubrivima, neumereno zalivanje, kad mu vreme nije, preterano oštra zimska rezidba, kao i povećan efekat hemijske prorede plodova, uzrokovaće pojavu gorkih pega. Optimalno sprovođenje agro i pomotehničkih mera, prema potrebama biljaka, kao i izbor sorti koje nisu sklone stvaranju gorkih pega, preduslov je sprečavanja njihove pojave.
Osim folijarnih tretmana kalcijumom tokom vegetacije, poželjno je sprovođenje rezidbe na zeleno. Uklanjanjem prekomerne lisne mase, osim smanjivanja bujnosti stabala, smanjuje se i značajna potrošnja kalcijuma, čime se znatno smanjuje mogućnost pojave gorkih pega na plodovima.

Povezano

Iz ove kategorije