Metoda za otkrivanje lažnih vina

Ilustracija: Vino, foto: Svetlana Kovačević
Ilustracija: Vino, foto: Svetlana Kovačević

Vino je jedno od najstarijih pića u ljudskoj istoriji. Prvi pisani tragovi o „nektaru bogova“ kako ga još zovu datiraju iz 4.000 godine p.n.e. Posle više decenijske dominacije Francuza i Italijana, prema zvaničnim statističkim podacima na čelo u vinskoj industriji izbile su Sjedinjene Američke države koje su tokom 2020. od vina zaradile oko 50 milijardi dolara. Na drugom mestu bila je Francuska sa prihodom od 25 milijardi dolara, a nešto manje zaradili su Italijani i Kinezi.

Duga istorija prevara

S obzirom na ogroman novac koji se obrće u vinskoj industriji ne čudi što je vino jedan od najfalsifikovanijih proizvoda na svetu. Međutim, ako ste pomislili da su ove podvale izum modernog doba grdno ste se prevarili. Još u 19. veku pribegavalo se raznim trikovima kako bi se popravila boja vina. Najčešće su se dodavale  bobice zove za jači intenzitet boje belog vina ili cvekla kako bi „popravio“ izgled crvenog. Falsifikatori su često u vino sipali i malo sirćeta jer se verovalo da ostajalo vino mora da bude malo prokislo. Na veštački način vinu se dodavala patina, ali i podizala cena jer što je vino starije to je skuplje.

Prevarama su bili skloni i Francuzi koji se ponose svojom vinskom tradicijom. Sredinom 19. veka pojava filoksere, opasnog insekt koji uništava vinovu lozu, mnogi francuski vinogradi ostali su bez grožđa. Očajni Francuzi spas pronašli u negotinskom vinu. Ostalo je zabeleženo da su snalažljivi trgovci kupovali vino u Negotinu, potom ga mešali s vinom iz Bordoa i pod svojom etiketom skupo prodavali širom Evrope i snabdevali engleske plemiće i dvor u Londonu. Poznat je bio slučaj Martina Birgera, velikog zemljoposednika iz Transilvanije, koji je pored novčane kazne odslužio i zatvorsku kaznu zbog falsifikovanja 155 hektolitara vina. Da ne govorimo o vlasnicima kafana koji su često razređivali vino kako bi dobili što veću količinu i uvećali zaradu, čime su kako se veruje, nehotice uticali na pojavu špricera. Vinskih prevara kroz istoriju bilo je mnogo zbog čega je, između ostalog, uveden koncept zaštite geografskog porekla kako bi se umanjila mogućnost prevare i utvrdila autentičnost i identitet vina iz određene vinske regije. Osim toga pravni okvir u većini zemalja jasno definiše pravila proizvodnje vina sa geografskim poreklom koje propisuje svetska vinska organizacija. Cilj je da u zaštiti protiv prevaranata zajednički deliju vinari, zakonodavac i sami ljubitelji vina.

Ogromna zarada od podvala

Međutim, prevaranti uvek pronađu neku rupu u zakonu. Procena je da se samo na tržište Evropske unije godišnje plasira falsifikovano vino u vrednosti od 1,3 milijarde dolara što čini oko tri posto ukupne prodaje na starom kontinentu. Ovakva vina pojavljuju se svuda kod trgovaca na malo, u uglednim vinotekama, prodaju se preko interneta a dešava se i boca sa falsifikovanim vinom završi na aukciji. Krivotvorenje je globalni problem koji naviše pogađa potrošače i istinske ljubitelje vina, ali i same vinare koji trpe veliku štetu zbog loših proizvoda koji se reklamiraju kao visokokvalitetni.

Ali, izgleda da je prevarantima konačno odzvonilo i da će sve teže moći da se bave svojom prljavom rabotom. Naime, Zajednički istraživački centar (JRC) osnovan od strane Evropske komisije objavio je Sertifikovani referentni materijal (CRM) za proveru autentičnost vina. U pitanju je CRM-u nazvanom ERM-AE003. To je hemijska materija sa specifičnim svojstvima kao što je frakcionisanje prirodnog izotopa sa određenih lokacija koji naučnici koriste u laboratoriji pri spektroskopskim merenjima za određivanje porekla geografskog vina. Analizom stabilnih izotopa ne samo da se može identifikovati poreklo i berba grožđa već će omogućiti kontrolnim laboratorijima da provere da li je opis na etiketi zaista odgovara određenoj godini berbe, geografskom porekla ili neprijavljenom dodavanju šećera, kao i da li je vino tokom proizvodnje razređivano sa vodom. Na ovaj način će se vršiti verifikacija usaglašenosti sa opisom na etiketi, ali i omogućiti lakše i brže otkrivanje falsifikovanja vina.

Ovo bi, kako se očekuje, trebalo da vrlo brzo postane standard koji će primenjivati sve zemlje članice EU prilikom kontrole i merenja prema zvaničnim metodama koje su usvojile Međunarodna organizacija za vinovu lozu i vino (OIV) i Evropska unija za analizu vina.

Na ovaj, kako se nadaju vinari, konačno će se stati na put falsifikatorima vina čime će oni zaštiti svoju proizvodnju, a potrošači će biti sigurni da su kupili originalni proizvod koji su i platili.

 

Povezano

Iz ove kategorije