Kalijum i kalcijum u ishrani voćaka

Kalijum (K) nije u sastavu belančevina niti drugih organskih materija, ali kod voćaka obavlja izuzetno važnu  životnu ulogu, zbog čega je njegov nedostatak praćen veoma ozbiljnim fiziološkim poremećajima. Ovaj makroelement služi prvenstveno kao biokatalizator za obrazovanje belančevinastih materija, reguliše nagomilavanje ugljenih hidrata, odnosno obezbeđuje njihovo kretanje u organima voćaka. Takođe, važan je i u procesima  različitih sinteza organskih materija. Kalijum pojačava priticaj vode, potpomaže formiranje tkiva, grana i žila.

Plodovi voćaka sadrže znatne količine kalijuma, a koliko je ovaj element važan  za normalan razvitak i održavanje plodova pokazuje i činjenica da ga plodovi pri nedostatku izvlače i iz lišća. Najbogatiji kalijumom su plodovi bogati belančevinama, kao što su orah, leska, kesten. Takođe, kalijum deluje povoljno i na kvalitet plodova, pojačava boju pokožice i ubrzava sazrevanje, ali značajno doprinosi otpornosti voćaka prema raznim biljnim bolestima. Njegova uloga u boljoj otpornosti kod voćaka sastoji se u povećanju moći upijanja vode, pa samim tim voćke bogate kalijumom lakše savlađuju promene u vodnom režimu. Iako je uloga kalijuma višestruka, ipak nije u potpunosti, dovoljno ispitana.

Smatra se da K katalitički deluje u procesu fotosinteze. Takođe, hlorofilna zrna u lišću nisu u stanju da vrše asimilaciju ugljenika ukoliko biljke u ishrani nemaju dovoljno kalijuma. Prilikom đubrenja zasada, fosforna i kalijumova đubriva u zemljištu dobro se apsorbuju, a u suvišku ne stvaraju nikakve negativne posledice kod voćaka. Na osnovu višegodišnjih analiza zaključak je da su teška zemljišta sa pH 6 srednje obezbeđena kalijumom ukoliko na 100 gr zemlje sadrže 20-30 mg kalijuma , za ilovačasta je pH 7 kada sadrže 40-50 mg/ 100 gr zemlje, a laka zemljišta ako sadrže preko 15 mg/100 gr zemlje.

Nedostatak kalijuma u voćkama najuočljivije je izraženo kod lišća koje po svom obodu dobija, u početku, zelenkastobronzanu, a kasnije mrku boju, kovrdža se ubrzo suši. Ovakva mrka boja se postepeno širi tako da list postaje kao da je nagoreo. Ovi simptomi su najpre na lišću pri osnovi mladara. Pri jačem nedostatku kalijuma, tokom leta, dolazi do uvijanja ivice liski prema unutrašnjoj strani do njihove nekroze, a i do suženja cele liske. Ovakvo lišće ostaje duže vremena na mladaru, a zatim opada usled čega vrhovi mladara odumiru. Cvetanje i zametanje plodova u početku je normalno, ali, kasnije, značajan broj zametnutih plodova opadne. Osim toga, rodnost se smanjuje, plodovi su sitniji, nedovoljno obojeni, bez arome, sadrže manje kiselina i šećera. Na nedostatak kalijuma naročito je osetljivo jagodasto voće. Značajno lošiji prinos i kvalitet ima malina, koja za razvoj i plodonošenje koristi velike količine ovog makroelementa, dok u njegovom nedostatku na jagodama se pojavljuje bronzasta boja lišća.

Kalcijum (Ca) ne spada u makroelemente, vitalne za život voćaka, ali doprinosi zdravstvenom stanju voćaka, naročito kod jabuka, šljiva, trešanja i višanja. Utiče na bolju slast plodova i lepši spoljašnji izgled istih. Kalcijum je voćkama preko potreban, međutim njegov uticaj u fiziologiji ishrane nije u potpunosti istražen.

Ca voćke uzimaju iz zemljišta u znatnim količinama, pogotovu koštičave voćke ( primer breskva). Zemljište koje sadrži do 9 mg na 100 gr zemlje smatra se neobezbeđenim kalcijumom, od 9-18 mg su srednje obezbeđena  Ca, dok preko 15 mg/ 100 gr zemlje su potpuno obezbeđena. Međutim, u prevelikim količinama Ca može delovati negativno na voćarsku proizvodnju, kada se javlja upečatljivo žutilo na lišću voćaka. Ca u većim količinama, nepovoljno deluje na taj način što onemogućava – imobiliše uzimanje elemenata, kao što su magnezijum, mangan, bor, gvožđe, kalijum i nekih drugih, zbog čega voćni zasadi, indirektno, više pate nego od samog nedostatka ovog elementa u zemljištu.

 

Povezano

Iz ove kategorije