Zaštita paprike i paradajza

Ilustracija: Povrtari, foto: Svetlana Kovačević
Ilustracija: Povrtari, foto: Svetlana Kovačević

Bakteriozna pegavost paprike i krastavost plodova paradajza koju prouzrokuju bakterije Xanthomonas kompleksa, spada u red rasprostranjenih i ekonomski veoma značajnih bolesti paprike i paradajza. Preventivne mere zаštite od prouzrokovаčа bаkteriozne pegаvosti pаprike i paradajza obuhvаtаju primenu plodoredа, setvu zdrаvog semenа poreklom iz nezаrаženih plodovа, kаo i dezinfekciju semenа, upotrebu zdrаvog rаsаdа, odstrаnjivаnje biljnih ostаtаkа, održavanje optimalnog temperaturnog i vodnog režima u zaštićenom prostoru, odstrаnjivаnje biljnih ostаtаkа, izbor parcele i sprovođenje odgovarajućih agroteničkih mera, gаjenje mаnje osetljivih sorti i primenu bаktericidа.
Papriku i paradajz ne treba gajiti na istim parcelama gde su gajene predhodne godine. Preporučuje se najmanje trogodišnji plodored. Izabrati osunčane parcele na blagim kosinama. Za gajenje paprike i paradajza treba izbegavati parcele na senovitim mestima i parcele na kojima je duže zadržavanje jutarnje rose. Pod dezinfekcijom zemljišta podrazumeva se izlaganje zemljišta ili druge vrste hranljivih supstrata dejstvu fizičkih ili hemijskih činilaca u cilju uništavanja štetnih organizama koji se u njemu nalaze. U zaštićenom prostoru najčešće se sa uspehom primenjuje dezinfekcija zemljišta vodenom parom, hemijskim sredstvima i solarizacijom. Preporučuje se setva zdravog sertifikovanog semena poreklom iz nezaraženih plodova, jer zaraženo seme predstavja veoma čest izvor inokuluma za bakterioze. U našim klimatskim uslovima paprika i paradajz se najčešće gaje proizvodnjom iz rasada. Proizvodnja zdravog i kvalitetnog rasada paprike i pradajza garantuje uspeh proizvodnje. Uništavanje biljnih ostataka, samoniklih biljaka i korovskih biljaka iz familije Solanaceae može u značajnoj meri sprečiti širenje inokuluma bakteriozne pegavosti paprike i paradajza.

Za pojavu oboljenja prouzrokovanih bakterijama, veliki uticaj imaju faktori spoljašnje sredine, među kojima su temperatura i vlažnost od presudnog značaja. Na ove faktore teško je ili nemoguće uticati pri gajenju biljaka na polju, ali je njihova regulacija od izuzetnog značaja u kontroli bakterioza u zatvorenom prostoru. U toplim lejama, plastenicima i staklenicima održavati optimalni vodni i vazdušni režim. Bakteriozama odgovaraju uslovi visoke vlažnosti vazduha kada i nastaju najveći gubici. Potrebno je objekte redovno provetravati. Pri đubrenju zemljišta koristiti optimalne i preporučene doze za papriku i paradajz. Veoma je korisno izvršiti analizu zemljišta na prisustvo određenih elemenata, pre svega azota, fosfora i kalijuma. Pri povišenim količinama azota biljke paprike i paradajza su veoma bujne, ali su istovremeno veoma osetljive na bakterioze. U periodu osetljivom za pojavu bakteriozne pegavosti, poželjno je izbegavati zalivanje orošavanjem i preći na zalivanje kroz brazde, jer se tako stvaraju manje povoljni uslovi za razvoj i širenje patogena. Prepuručuje se i upotreba sistema za zalivanje kap po kap koji je sa aspekta preventivne zaštite biljaka najoptimalniji.

Pronalaženje gena otpornosti i njihovo uvođenje u programe selekcije radi stvaranja otpornih komercijalnih genotipova zadatak je na kome rade mnogi selekcioneri. Međutim, u našoj zemlji za sada ne postoji komercijalni genotip paradajza ili paprike koji je otporan na sve rase ovog patogena. Zaštita od bakterioza paprike može se uspešno sprovesti samo integrisanim merama zaštite. One obuhvataju skup mera kojima se smanjenje rizik od nastanka infekcije: nabavka zdravog sertifikovanog semena, izbor parcele i sprovođenje odgovarajućih agroteničkih mera, proizvodnja zdravog rasada. Ukoliko i pored primene navedenih mera ipak dođe do infekcije biljaka, preostaje hemijska zaštita biljaka u polju.

Povezano

Iz ove kategorije