UTICAJ PROMENLJIVIH VREMENSKIH USLOVA NA PROIZVODNJU JAGODASTOG VOĆA NA OTVORENOM POLJU I MERE ZAŠTITE

Na panel diskusija ,,Klimatske promene i proizvodnja bobičastog voća“ „, u okviru  Berry busines forumu, prof.dr Jasminka Milivojević, govorila je o uticaju promenljivih vremenskih uslova na proizvodnju jagodastog voća na otvorenom polju i mere zaštite.

Svedoci smo sve učestalije pojave olujnih nevremena praćenih gradom i velikom količinom padavina, kao i naglim oscilacijama temperatura i pojavom temperaturnih ekstrema, što sveukupno ispoljava negativan uticaj na proizvodnju jagodastog voća uslovljavajući snižavanje komercijalnih prinosa i narušavanje kvaliteta plodova.

Poslednjih godina su vršena detaljna merenja na većem broju lokaliteta u Republici Srbiji sa ciljem definisanja trendova u promenama temperatura i količine padavina, pri čemu je zabeleženo povećanje srednje godišnje temperature za 1,5 oC do čak 2 oC u nekim delovima Istočne i Zapadne Srbije za period 2008-2017. godina u poređenju sa referentnim tridesetogodišnjim periodom.  Takođe, uočen je trend produžetka trajanja toplotnih talasa za prosečno 4 dana po dekadi, kao i smanjenje broja mraznih i ledenih dana za 2, odnosno 1 dan manje po dekadi.

Ilustracija: Prof. dr Jasminka Milivojević, foto: Svetlana Kovačević
Ilustracija: Prof. dr Jasminka Milivojević, foto: Svetlana Kovačević, na jučerašnjoj Konferenciji Berry business forum

Iako nisu uočene značajne razlike u godišnjoj sumi padavina, tokom poslednje decenije se suočavamo sa ozbiljnim sušama i poplavama, a i u budućnosti određeni klimatski modeli prognoziraju pojavu sve intenzivnijih padavina koje u zasadima jagodastih vrsta voćaka podignutim u nepovoljnim agroekološkim uslovima (posebno na teškim, glinovitim zemljištima) izazivaju velike štete u proizvodnji dovodeći u pitanje i samu održivost zasada.

Među klimatskim činiocima koji ispoljavaju nepovoljan uticaj na proizvodnju jagodastog voća ističu se padavine (sneg, kiša i grad), suša, niske i visoke temperature i jak intenzitet sunčevog zračenja.

U proizvodnji jagode na otvorenom polju štetan uticaj klimatskih činilaca se manifestuje u snižavanju komercijalnog prinosa usled štetnog dejstva mraza u fenofazi cvetanja, kao i u smanjenju tržišne vrednosti plodova usled pojave ožegotina pod dejstvom visokih temperatura i jakog intenziteta sunčevog zračenja ili usled promena na plodovima nastalih kao rezultat intenzivnih pljuskovitih padavina, kada se i javlja i veća pojava sive truleži ploda prouzrokovana patogenom Botrytis cinerea. Slični efekti se manifestuju i u proizvodnji maline i kupine na otvorenom polju, sa dodatno izraženim efektom suše u letnjem periodu što se nepovoljno odražava na rast plodova i u kombinaciji sa visokim temperaturama izaziva njihovo ubrzano zrenje, kao i nedovoljan porast jednogodišnjih izdanaka koji se neguju za plodonošenje u narednoj godini. Štetno dejstvo grada postaje redovna pojava u zasadima maline i kupine, posebno pred berbu i u toku zrenja plodova kada izaziva i najveće gubitke u prinosu i kvalitetu plodova.

Olustracija: jagode sa pijace, foto: Svetlana Kovačević
Olustracija: jagode sa pijace, foto: Svetlana Kovačević

U proizvodnji borovnice, uticaj niskih temperatura se uglavnom povezuje sa prolećnim mrazem, koji se može pojaviti tokom fenofaze cvetanja, ali i ranije u fazi zatvorenog cvetnog pupoljka, krajem marta – početkom aprila. Nasuprot niskim temperaturama i visoke temperature iznad 35 oC i jak intenzitet Sunčevog zračenja mogu negativno uticati na uspeh oprašivanja i oplođenja, povećanje evapotranspiracije, smanjenje fotosintetske aktivnosti tokom letnjih meseci, kao i oštećenja na plodovima u vidu nekroza, pegavosti, obezbojavanja i omekšavanja plodova. Pored niskih i visokih temperatura, velike količine pljuskovitih padavina tokom vegetacije takođe predstavljaju problem u zasadima zasnovanim na teškim, glinovitim zemljištima gde dolazi do zadržavanja vode u zoni korena uslovljavajući pojavu asfikcije korena. Povrede od grada mogu nastati na granama, listovima, cvetovima i plodovima borovnice,  a visina štete zavisi od krupnoće zrna leda, dužine trajanja grada, brzine vetra, fenofaze razvoja biljaka i nege žbunova nakon dejstva grada.

I kod ribizle rastući problem postaju oštećenja izazvana prolećnim mrazem (krajem marta – početkom aprila), pri čemu su sorte rane epohe cvetanja više izložene riziku. Nasuprot niskim temperaturama i visoke temperature u kombinaciji sa sušom i jakim intenzitetom Sunčevog zračenja mogu usloviti pojavu paleži i prevremenog opadanja lišća.

MERE ZAŠTITE OD NEPOVOLJNOG DEJSTVA KLIMATSKIH ČINILACA se mogu podeliti na:

  • PREVENTIVNE MERE ZAŠTITE
  • Pravilan izbor terena manje izloženih pojavi mrazeva;
  • Izbor sorti koje kasnije cvetaju (posebno važno za terene izložene pojavi mraza);
  • Izbor sorti otpornih prema prouzrokovačima bolesti (posebno važno u kišnim vegetacijama);
  • Primena različitih objekata zaštićenog prostora (niski i visoki tuneli, plastenici, staklenici, “rain cap” sistemi – zaštita od kiše, protivgradni sistemi i mreže za zasenu;
  • Primena agril termozaštitne tkanine u proizvodnji jagode.

 

  • DIREKTNE MERE ZAŠTITE
  • Orošavanje (zaštita od mraza i visokih letnjih temepratura)
  • Zadimljavanje (zaštita od mraza)
  • Zagrevanje vazduha u zasadu uz pomoć specijalnih mašina (frostbusteri i sl.)

 

Čak i u slučaju pojave mraza jačeg intenziteta, primenom ovih mera temperature vazduha se može povećati i do 3 oC.

Posebno se mogućnost primene različitih objekata zaštićenog prostora u proizvodnji jagodastog voća nameće kao sigurnije rešenje.

Proizvodnja JAGODE se može realizovati u sistemu gajenja u zemljištu i u kontejnerima ispunjenim supstratom. “Rain cap” sistem i visoki tuneli se primenjuju uglavnom u kombinaciji sa gajenjem jagode u kontejnerima postavljenim na konzole (tzv. “table top” system) ili na pod objekta, dok se u plastenicima proizvodnja može zasnivati primenom oba sistema gajenja. Pod niskim tunelima se jagoda uglavnom gaji u zemljištu, na uskim ili širokim gredicama sa zastiranjem polietilenskom folijom. Zaštita jagode od  prolećnog mraza se može izvesti i pri gajenju na otvorenom polju pokrivanjem biljaka sa agril termozaštitnom tkaninom pred najavljeni mraz, s tim da je važno biljke povremeno otkrivati kada prođe opasnost od mraza kako bi se obezbedio pristup pčelama zbog oprašivanja i obezbedilo provetravanje.

Ilustracija: zasad borovnice sa protivgradnom mrežom
Ilustracija: zasad borovnice sa protivgradnom mrežom, foto: Svetlana Kovačević

U proizvodnji MALINE, KUPINE, BOROVNICE i RIBIZLE se primenjuju “Rain cap” sistemi, visoki tuneli, plastenici, kao i protivgradni sistemi i mreže za zasenu. I kod ovih vrsta je moguće zasnivati zasade u sistemu gajenja u zemljištu i u kontejnerima. “Rain cap” sistemi se mogu postaviti u već postojeće zasade maline i kupine iznad formiranih špalira, pokrivajući jedan ili dva reda sa jednim lukom. Preko lukova se postavljaju 2 vrste pokrivnog materijala: polietilenska folija (sa ciljem zaštite od kiše) i mreža za zasenu (sa ciljem zaštite od jakog Sunčevog zračenja i visokih tempratura u letnjem periodu).

Protivgradni sistemi se u našoj zemlji najviše primenjuju u zasadima borovnice. Pored primarne funkcije zaštite od grada, protivgradna mreža u zavisnosti od boje, težine i gustine tkanja redukuje svetlost (do 25%) i na taj način indirektno utiče na snižavanje maksimalne dnevne temperature u proseku za  1-3 oC, kao i na povećanje relativne vlažnosti vazduha za 2-6% i smanjenje udara vetra za 50% u odnosu na otvoreno polje. Modifikovana mikroklima pod protivgradnom mrežom utiče povoljno na povećanje prinosa preko povećanja broja plodova po žbunu i krupnoće ploda, što sveukupno doprinosi povećanju ekonomskih efekata takve proizvodnje.

 

Povezano

Iz ove kategorije