Kako izabrati lastar za rezidbu

Ilustracija: vinograd, foto: Domaćinska kuća
Ilustracija: vinograd, foto: Domaćinska kuća

Vinova loza se gaji na područjima, gde je srednja godišnja temperatura u intervalu od  9 do 21°C  . Srbija kao kontinentalna zemlja, ima povoljne uslove za gajenje vinove loze, a problem u proizvodnji, mogu pretstavljati rani jesenji mrazevi, i pozni zimski mrazevi. U pogledu sortimenta generalno se može reći da su stone sorte, osetljivije od vinskih, tako na primer, traminac  i burgundac, merlo, izmrzava na-20 do -24°C  , dok čuvene stone sorte afuz ali i kardinal, izmrzavaju na -15 do -18°C. Svakako pored ovih opštih odrednica treba imati u vidu položaj vinograda, tip zemljišta, način rezidbe, odnosno uzgojni oblik. U periodu smo kada je vreme rezidbe vinove loze, koja može biti rezidba u cilju formiranja uzgojnog oblika, ili rekonstruktivna. Kod uspešno sprovedene rezidbe, ostavlja se dovoljno okaca, u zavisnosti od sorte i uzgojnog oblika, rezovi su male površine i glatki, a preseci, na višegodišnjim delovima čokota, treba da budu obrnuti u odnosu na osu čokota.

Obavezno se rezidba obavlja iznad okca 1,5 cm  ,kao ne bi došlo do procesa suzanja. Kada se prave veće rane, poželjno ih je premazati kalemarskim voskom, ili natrijum arsenatom.

Kada je u pitanju rezidba na rod, možemo imati pet ipo rodnih elemenata, jer se tako razlikuje. Kratka, duga i mešovita rezidba. Kada ostavimo jedan do tri okca, dobijemo kratki kondir, sa 4 do 5 okaca dugi kondir, sa 6 do 8 kratki luk, a ostavljanjem 9 do 12 formira se srednje dugi luk, sve preko  je dugi luk.

Kako izabrati lastar za rezidbu

Najbolje je kada smo u prilici da izaberemo za lastar onaj koji ima najpovoljni položaj na čokotu, kako bi ga lakše privezali za špalir i zadržali osnovni uzgojni oblik. Ukoliko nemamo takvu situaciju, za ovu namenu mogu se iskoristiti jalovaci, i suočice. Najbolji lastari su oni koji su izbili iz kondira, i to onaj koji je na višljem delu kondira,  iskoristiti za formiranje luka.

Za rezidbu je potrebno koristiti oštar i dezinfikovan alat, ručnu rezidbu izvodimo, pneumatskim ili električnim makazama, ili mehanizovano, u našim vinogradima još uvek se koriste vinogradarske makaze i testerice.

Pre svake rezidbe treba utvrditi koliko ćemo okaca ostaviti, i koji način rezidbe primeniti. Kada o tome razmišljamo, treba da imamo u vidu, kakva je bila prethodna godina, u kakvom je stanju vinograd trenutno, i šta  nam je cilj u narednoj sezoni u smislu kvaliteta grožđa. Kako bi utvrdili prinos koji očekujemo osmišljena je i formula a za izračunavanje koja glasi. U formuli je:

Broj čokota po hektaru

A)10.000 m čokota po ha

a)razmak između čokota u metrima

b9 razmak između redova

Bpr-procenat praznih mesta u vinogradu

Kada smo odredili željeni prinos određujemo broj  okaca kako bismo taj prinos i dostigli.

 

N-broj okaca po čokotu koji se ostavljaju rezidbom

A-prinos grožđa po čokotu u gramima

Kr-koficijent rodnosti okaca za sortu

Mg-prosečna masa grožđa u gramima tipična za sortu

O-procenat oštećenih okaca

Da bismo precizno utvrdili potreban broj okaca pri rezidbi potrebno je znati Kr i Mg koje možete videti u tabeli ispod kao i primere kako se računa za sorte rizling italijaniski i kardinal.

 

 

 

 

Povezano

Iz ove kategorije