Organsko voće sa odličnom cenom

Ilustracija: maline, foto: Domaćinska kuća
Ilustracija: maline, foto: Domaćinska kuća

Organska malina je najcenjenija kategorija ovog voća koja ove godine dostiže cenu i do 800 dinara po kilogramu. Kada se uz to još gaji u plasteniku, pa se berba protegne do polovine novembra, onda je jasno zašto se uzgoj ovog voća u zaštićenim usovima smatra za vrhunsku proizvodnju u malinarstvu. Ekipa Agrobiznis magazina posetila je Dušana Gajića, iz sela Jalovik kod Vladimiraca, koji se upravo na ovaj način bavi uzgojom malina. Prošle godine prijavio se na konkurs NLB Kombak organik, ali nije prošao. To ga, međutim, nije obeshrabrilo pa je ponovo konkurisao za sredstva koja se dodeljuju kroz NLB Kombank organik za stimulaciju organskih proizvođača. Deset njih ove godine biće nagrađeno sa po 500.000 dinara.
Naš domaćin na 1 hektaru ima 33 plastenika, a kako smo se lično uverili, sočnu i crvenu malinu izuzetnog kvaliteta brao je i 2. novembra i očekuje da će berba potrajati skoro do kraja meseca.

Sve je počelo kada su sin i ćerka ubedili Dušana da pred odlazak u penziju posadi malinu kako bi imao neki hobi u penzinerskim danima.
– Bilo je to 2016.godine, dok sam još radio u Energoprojektu kada su sin i ćerka, gledajući po internetu, predložili da zasadimo malinu u plasteniku. Ja sam u početku mislio da će to biti na nekih 30 ari, ali na kraju sam na nagovor dece pristao da postavimo plastenike na čitav hektar. Pošto nismo znali mnogo o uzgoju maline na ovaj način, otišli smo u Požegu u Budimku koja ima 70 ari maline u plasteniku da vidimo kako se to radi. Predložio sam, a porodica se složila, da stupimo u kontakt sa Poljoprivrednim fakultetom i da probamo da napravimo uzgoj maline kao organsku proizvodnju – prisetio se Dušan.
Kako priznaje bio je to izazov za njega. Činjenica je da 90 posto obične maline završi u hladnjači, dok je organska uglavnom konzumna i mnogo profitabilnija. Svestan da zasad organske maline, pa još u plasteniku, može da uspe samo uz dobar sadni materijal prioritet je bio nabaviti najkvalitetnije sadnice.
– Sa podizvođačima iz Požege sklopili ugovor za izradu plastenika i sadnju. Od njih smo uzeli 7500 sadnica maline sorte heritidž koja je američkog porekla, a sami smo uvezli i sadnice sorte himbotop. U pitanju su sadnice švajcarskog porekla ali proizvedene u Holandiji – bezvirusni sadni materijal organskog tipa. Tako da sada od 33 plastenika imamo 14 sa himbotopom i 19 sa heritidžom. Ovo se pokazalo kao odličan potez. Hetridž smo posadili u aprilu 2017. a himbotop u junu i već te godine imali prinos od nekih 5 tona – rekao je naš sagovornik.
U pitanju su bujne sorte koje u zaštićenim uslovima brzo napreduju i dostižu visinu od metar i po do dva, ali se orezuje negde na 1,7m kako bi se sprečilo da biljka ode previše u visinu.
– Uzgoj maline u plasteniku je nešto novo i ima velike prednosti. Nema korova jer u međurednom prostoru agrotekstil, maline imaju optimalane uslove za rast i razvoj, a berba traje četiri do pet meseci. U udarnom periodu berbe sa ove površine imao 150 kg roda dnevno, dobar vremenski period to bude i do 100 kg dnevno. Sada, u novembru pred kraj sezone imamo po 50 kg na dva dana. Duži period berbe omogućava nam da se lakše nosimo i sa nedostatkom radne snage koji je ozbiljan problem iz godine u godinu – rekao je Dušan.
Čak ni kiša i hladnije novembarsko vreme ne smeta za berbu, pa se mnogi čude odkud malina po kišnom danu. Kako je objasnio naš sagovornik novembarska malina ima istu boju i ukus kao i letnja, a biljke u plastenicima dobro podnose čak i kada se spoljna temperatura spusti na -3 stepena.

– Već tri godine naše maline isporučujemo Lidlu, Merkatoru i Ideji, nekada je to bila i Aroma i oni su prezadovoljni. Prodaje se kao konzumna malina u pakovanju od 125 grama koje u prodavnicama košta između 180 i 200 dinara, dok je kod mene na njivi između 700 do 800 dinara po kilogramu. Ova i prošla godina su bile izuzetno dobre za malinare kada smo imali oko 30 posto sigurnog profita, dok je 2018. i 2019. godine bilo teško zbog niske otkupne cene. Doduše, sada je poskupela zaštita organske maline i prihrana, ali šta da se radi – dodao je on.

 

Problem sa radnom snagom tokom berbe samo je deo problema, jer konzumnu malinu treba skladištiti u odgovarajućim uslovima kako ne bi izgubila na kvalitetu.
– U zavisnosti od dnevne rodnosti u proseku jedan radnik nabere od 15 do 20 kilograma dnevno. Berba je zahtevna jer se biraju samo kvalitetni plodovi. U roku od sat vremena radnici na pakovanju moraju da spakuju maline u kutije težine 125 grama i svaka se posebno meri, jer ne sme da ima manje od toga. Nakon toga sve se pakuje u gajbice od po kilogram i stavlja u rashladnu komoru gde je temperatura između 2,5 i 5 stepeni. Od trenutka kada se plod ubere do njegovog pakovanja u rashladnu komoru ne sme da prođe više od 60 minuta kako bi se sačuvala svežina malina – pojašnjava Dušan.
Da bi se to postiglo napravio je rashladnu komoru tik do plastenika. U potrazi za sredstvima prošle godine se prijavio na konkurs NLB Kombank organik nadajući se da će dobiti sredstva za ovu komoru, a onda je u maju ove godine rešio da upotrebi svoje znanje i sam je napravi.
– Konstrukcija za rashladnu komoru nam je stajala tri godine, a onda smo u maju ove godine videli prognozu i da će temperatura biti preko 30 stepeni i shvatili smo da ne možemo bez nje. Snašli smo se nekako, deo novca sam pozajmio i uspeli smo da napravimo komoru uz minimum ulaganja – rekao je Dušan i opisao kako je nastala rashladna komora.
– Na metalnu konstrukciju sa spoljne stavili smo panele od 5 santimetara, pa stiropor, pa opet panele i dobili 15 santimetara spoljnog zida. Ostalo nam je da panelima obložimo i tavanski prostor, jer za to sada nismo imali novca. Komora se hladi uz pomoć agregata od oko 2 kilovata, znači sa jednom kompresorskom jedinicom manjom, što je nama značilo zbog niže cene za 1.500 evra. Međutim, kada su izuzetno visoke spoljne temperature kao što je to bilo letos, onda kompresor nije dovoljan pa sam pokušao sa klimom koju imam unutra da oborim temperaturu. Naime, na visokim temperaturama kompresor mora duže da radi što znači da se češće zaledi na isparivaču i onda dok se ne odledi neće ponovo da se uključi. Ali, ispoštovali smo minimum tehničkih uslova i tako funkcionišemo – kazao je naš sagovornik.
Ove godine Dušan se ponovo prijavio na konkurs NLB Kombank organik i već zna u šta će uložiti sredstva ukoliko na konkursu dobije novac.
– Ako bismo dobili ta sredstva iskoristio bi ih za unutrašnju izolaciju i da stavimo taj agregat od 3,5 kilovata koji je skuplji za 1.500 evra ali ne bi ledio. Poenta kvalitetnog odražavanja maline je da se ona što brže rashladi na optimalnu transportnu temperaturu od 2,5 do 5 stepeni – dodao je on.
Berba novembarske maline u zavisnosti od vremenskih uslova i ukoliko nisu jaki mrazevi može da potraje i do 25. novembra. Po završetku sezone ono što preostane skupe za sopstvene potrebe za zamrzivač, ili rakiju.
– Prošle godine smo probali da ispečemo jedan kazan rakije od maline. U početku nam se činilo da to nije to, ali onda smo shvatili da ova vrsta rakije mora da odstoji. Nema boju, ali ima ukus maline i znam da se preporučuje kao zdravo piće. A ako je još i od organske maline kao naša tim bolje – zaključio je uz osmeh Dušan Gajić.

Povezano

Iz ove kategorije