Da li se isplati gajiti ren

Gordana Andrejić
Gordana Andrejić

Dragiša i Gordana Andrejić iz  Preliva, Besni Fok  kod Beograda, bave se proizvodnjom povrća, ren gaje na 7 hektara, a na 10 ha gaje drugo povrće, krompir, grašak, šargarepu, cveklu, blitvu, spanać, bundevu, beli luk…. Osim povrća Andrejići gaje kukuruz i pšenicu.

Gordanin svekar se 1964.godine iz Aleksandrovca doselio u Preliv, i tu kupio njivu gde se već gajio ren. Kada je saznao kakvo je to povrće, nastavio je da gaji  da prodaje na pijaci Zeleni venac. Od 1990. godine Gordana sa suprugom nastavlja proizvodnju, i kao što je već rekla danas imaju 7 ha pod renom.

,, Radi se puno, to je ozbiljna proizvodnja. Mora da se ore, zaliva, đubri stajskom đubrivom i kopa, tri puta u toku leta što nije ni malo lako, priča nam Gordana i dodaje:

Sadnice rena svake godine koristimo  da proširimo   proizvodnju, a i ostane  za prodaju po celoj Srbiji.

“Moja preporuka je da se ren sadi na zemljištu treće klase sa primesama peska. Nedovoljno humusa se može nadoknaditi stajskim đubrivom i ‘veštakom’ prilikom sadnje i azotnim đubrivom prilikom zalivanja. Sadnju obavljam na međurednom rastojanju od 70 cm, a 30 cm je rastojanje između biljaka u redu. Reznice sadim u brazde pomoću pluga i zaoravam ih na dubinu od 30 cm“, priča nam  Gordana i naglašava da je za jedan hektar potrebno oko 30.000 reznica.

Iako ren može da se sadi u jesen, kod nas je više zastupljena prolećna sadnja, pa se reznice preko zime moraju čuvati u plastičnim vrećama ili utrapljene u pesak ili zemlju.

Renu je neophodno dovoljno vode za nesmetan i pravilan razvoj, ali je najbolje zalivati dva do tri puta godišnje.  Mnogo novca su Andrejići uložili u navodnjavanje, po sistemu veštačke kiše, preko 50.000 evra do sada, ali imaju još da ulažu. Ova godina je bila sušna I zahvaljujući sistemu za navodnjavanje uspeli su da sačuvaju rod.

Ren (Cochlearia armoracia L.) je višegodišnja zeljasta biljka, čijom se domovinom smatraju jugoistočna Evropa i zapadna Azija. Upotrebljava se u ishrani, kao začin i dodatak jelima, i u medicinske svrhe. Koristi se svež koren, koji ima ljut miris i ukus, i sveža biljka s cvetovima. Koren se vadi od juna do novembra a list se bere od maja do oktobra. Sadrži vitamin C (ima ga u svežem korenu više od 100 miligrama kao i u  prolećnim listovima), zatim glikozid, morozin, sinigrin, glutamin, glukozu, šećer, kalijum kiseli sulfat, eterična ulja. Mladi listovi rena sadrže čak 300-400 miligrama askorbinske kiseline i oko 14 miligrama karotina. Koren se može koristiti preko cele godine: svežinu mu održava vlažni pesak u podrumu, ako se zakopa pravovremeno. 

Andrejići imaju dve tezge na Kalenić pijaci, tamo plasiraju svoje proizvode, s tim što neke proizvode prodaju na veliko,  snabdevaju sve beogradske pijace renom i kukuruznim brašnom.

Kukuruzno i pšenično brašno menju mlinom na kamen, ali je pokretač struja. Mnogi  po Gordaninin rečima zanemaruju to što nije na vodi, ali kvalitet kvalitet kukuruznog brašna zavisi  od semena i  kamena na kom se brašno melje.

 

Ren kao začin i lek

Pre mlevenja rena, koren se dobro opere i oljušti. Da bi se izbegla jaka ljutina koja „štipa“ nos i oči, Andrejić i njegovi članovi porodice se štite stavljanjem i vezivanjem najlon džaka na lulu mašine koja melje koren rena.

Pošto je ren odlično sredstvo za čišćenje celog organizma treba ga koristiti u svakoj prilici. Za to su pogodne razne salate. Na primer: napravite zelenu salatu sa mešavinom jogurta i kisele pavlake i dodajte joj narendani ren i mleveni kim; krupno narendanom korenu celera u kiseloj pavlaci takođe dodajte narendanog rena i peršunov list; dodajte ga krompir salati… napravite svoju kombinaciju.

 

 

Povezano

Iz ove kategorije

Zaštita šljive

Zasadi šljiva, kako saopštavaju iz Prognozno-izveštajne službe (PIS) se trenutno nalaze u fazi razvoja plodova,