Za poslednjih desetak godina površine pod organskom proizvodnjom u Srbiji uvećane su desetak puta. Iz godine u godinu broj organskih proizvođača raste. Svoj doprinos dala je i NLB Kombanka kroz svoj već dobro poznati konkurs za organske proizvođače kojima dodeljuje sredstva za unapređenje proizvodnje.

Tokom oktobra i novembra stučna komisija Organik konkursa je posetila gazdinstva finalista i nakon detaljne analize donela odluku o pobednicima ovogodišnjeg konkursa.

Predstavicemo vam  10 ovogodišnjih pobednika NLB Kombank Organic konkursa:

1. Adnan Tandir – Proizvodnja organskih malina
2. Ana Čupić – Unapređenje skladištenja, prerade i prodaje organskog voća i povrća
3. Katarina Milosavljević – Organska proizvodnja kozmetike za negu lica i tela od sirovina proizvedenih u Srbiji
4. Milena Vasić – Proizvodnja šipkovog vina
5. Milenko Dolovac – Obnovljivi izvori energije u službi reciklaže, ishrane, preventive i zaštite bilja na sopstvenom imanju – Zatvorimo organski krug
6. Pavle Đorđević –  Uslužno uzgajanje hrane
7. Radan Munjić – Unapređenje organske proizvodnje – Uzgoj  goveda po principima organske stočarske proizvodnje
8. Radanska ruža – Zdrava životna sredina, organska hrana, sigurna budućnost za mala gazdinstva u pasivnim ruralnim krajevima
9. Stefan Petrović – Proširenje zasada borovnice
10. Zvonimir Ristić – Unapređenje procesa rada proizvodnje gotovog organskog prozvoda za ljudsku upotrebu sistemom organske stočarske proizvodnje

Predrag Stošić, Radanska ruža

Priča o najlepšem i najukusnijem ajvaru u Srbiji počinje u Lebanu. U socijalnom preduzeću „Radanska ruža“ na pripremi ajvara od organske paprike radi 24 žena. Prema rečima direktora ovog preduzeća Predraga Stošića pored ovih žena imaju i desetak kooperantkinja koje uslužno rade poluproizvode za njihovo preduzeće.

– Osnovna ideja socijalnog preduzeća je bila da uposlimo pre svega žene koje pripadaju marginalnim grupama stanovništva, to su samohrane majke, žene sa invaliditetom ili žrtve nasilja, Romkinje. Sada posle šest godina našeg rada mogu da kažem da smo delimično i uspeli u tome- rekao je Stošić.

Za njihov već čuveni ajvar koristi se organska paprika koja se od maja do jeseni gaji na otvorenom polju, ali i u plastenicima

– Što se tiče primarne organske proizvodnje imamo male kooperante, njih šest, sa kojima radimo i to su sve planinska gazdinstva. Ideja nam je bila da u tim selima koja su iz pasivnih, ruralnih krajeva aktiviramo gazdinstva sa malim površinama kako bi od nekomercijalnih postala komercijalna – objašnjava Stošić.

Pošto po proceduri i standardima organskog uzgoja paprike ne mogu da menjaju seme, niti rasad Stošić je došao na ideju da oni kao nosioci organske sertifikacije proizvedu i proizvođačima daju rasad.

– Na taj način, s jedne strane imaćemo bolju proizvodnju, a proizvođači paprike će s druge strane imati značajnu uštedu i u vremenu i radu. Osim toga, plastenici koji su bili zauzeti rasadom  sada mogu da se oslobode i da pre sadnje paprike iskoriste za uzgoj ranog povrća, recimo salate, pre nego što se zasadi paprika i paradajz – rekao je Stošić.

Kada je u pitanju sama proizvodnja ajvara on se pravi po tradicionalnoj recepturi od cepanih paprika. Ajvar se upržava u šerpama od desetak kilograma na šporetu na drva uz konstantno ručno mešanje. Potrebno je negde oko dva sata da se ajvar uprži i dobije dobro prepoznatljivu strukturu i ukus. Potom sledi pakovanje i ručna provera svake tegle pre nego što se upakuje u ambalažu spremnu za transport do prodavnica i krajnjeg kupca.

 

Dr Ana Čupić Ekodomaćinstvo dr Čupić, brend dr Organa

Dr Ana Čupić završila je Medicinski fakultet i po zanimanju je specijalista ishrane. Njen suprug je docent na Saobraćajnom fakultetu, a ponosni su roditelji pet dece. Pre desetak godina odlučili su da svojim mališanima pruže zdravo odrastanje u prirodi, kupili su imanje na Kosmaju i započeli da se bave organskom proizvodnjom.

– U početku smo za sopstvene potrebe počeli da gajimo voće i povrće i to na tradicionalan način kako su to nekad radili naši preci. Sticajem okolnosti 2014. otišli na neko predavanje kod prof. Branke Lazić i shvatili da se mi u stvari bavimo organskom proizvodnjom. Kako smo bili sve vičniji radu u polju rešili smo 2018. da uđemo u sertifikaciju proizvoda i dobili vrlo brzo skraćenje perioda konverzije, tako da smo praktično već tri godine u organskom statusu – rekla je dr Čupić.

Na 74 ara sertifikovane organske proizvodnje uzgajaju 30 različitih vrsta povrća i sedam do osam sorti voća.

– Trenutno su zbog zimskih uslova u pogonu najviše plastenici koje imamo na 35 ari. Imamo jedan pripremljen za voće koje ćemo sledeće godine da posadimo, kao i nešto manje na otvorenom prostoru sa namerom da širimo proizvodnju pod vedrim nebom. Proizvodni proces smo zaokružili preradom i koristimo svoje voće i povrće, pravimo različite vrste zimnice. Imamo slani i slatki program, sokove sve ono što i mi koristimo – naglašava naša sagovornica.

Na naše pitanje šta njena deca najviše vole da jedu, ona uz osmeh ističe da su njihovi mališani naviknuti da jedu sve. Ipak najviše vole sveže voće i povrće, kao različite džemove i sokove.

– Sve pravimo kao za sebe i svoju decu. Kupci su nam uglavnom ljudi iz Beograda, najčešće oni koji kao i mi imaju malu decu, pa žele da svojim mališanima omoguće zdravu ishranu. Proizvode dostavljamo na kućnu adresu ili ljudi dođu kod nas na imanje da vide kako mi to radimo i kupe naše proizvode na licu mesta. Najviše prodajemo sokove, mleveni paradajz, odnosno čitav  program od paradajza. Naša deca, a i mališani generalno najviše vole kečap. Naš se pravi od različitih vrsta povrća i kad deca probaju naš kečap više se ne vraćaju na onaj iz prodavnice – rekla je dr Ana.

Prilikom posete njihovom imanju još uvek je bila u toku berba paprike.

– S obzirom na to da smo u podnožju Kosmaja u zavisnosti od vremenskih uslova i mraza svežu papriku imamo do kraja novembra. Na imanju stalno radimo suprug i ja, imamo dve radnice koje su kod nas vrlo često i povremeno, u zavisnosti od vrste posla, a angažujemo nekoliko sezonskih radnika. Puno radimo, ali smo i zadovoljni kako to izgleda i biće sve bolje i lepše u budućnosti.

 

Radan Munjić, organski stočar iz sela Brusnik

Na 1000 m nadmorske visine na planini Goliji postoje idealni uslovi za razvoj organskog stočarstva.  To su shvatili domaćini u selu Brusnik, udaljenom 45 kilometara od Ivanjice, okupile se i započeli organsku proizvodnju. Jedan od njih je i Radan Munjić koji ima 17 krava i nalazi se u kolektivnom sertifikatu organskih stočara ovog kraja.

– Čim okopni sneg krave izvodimo na pašu gde jedu zdravu i nezagađenu travu. Na ispaši su sve do kraja oktobra, novembra dok ne padne prvi sneg. Preko zime ih hranimo senom opet od planinske trave tako da je naša proizvodnja u potpunosti organska prema svim standardima. Deo mleka predajem na preradu u pogon Milkopa, a deo iskoristim za proizvodnju sira i kajmaka ovde na gazdinstvu – rekao je Radan.

Pored njega u posao je uključena cela porodica supruga, dva sina i njegov otac. Iako priznaje da život na planini nije lak, posebno zimi kad zaveje sneg i udari studen, Radan kaže da nikad nije razmišljao da napusti selo i spusti se sa Golije.

– Život na planini nije lak, za životne potrepštine moramo da idemo u Ivanjicu. Ipak, dosta naroda je ostalo da živi ovde čak i mladih što me posebno raduje. Može da se živi na planini, ovi mladi treba da osnuju porodice i izrode decu, sami ako ostanu to nizašta ne vredi – veli naš sagovornik.

Radan se prijavio na NLB Kombank konkurs i ako bi osvojio 500.000 dinara podsticaja već zna gde bi utrošio novac.

– Najpre bih napravio jedan objekat za preradu mleka, još neki pomoćni objekti za skladištenje sena, treba ograda oko imanja da se popravi, da se obnovi mehanizacija – nabraja Radan.

U organsku proizvodnju ušao je zahvaljujući Ratku Aksentijeviću  koji je zaslužan za razvoj organskog stočarstva na Goliji. On je i ranije sarađivao sa stočarima ovog kraja, ali je prvi uvideo sve prednosti netaknute prirode na Goliji što je idealno za razvoj organskog stočarstva.

– Prvu grupu od desetak ljudi smo mi odabrali i krenuli, a posle dve, tri godine domaćini su sami počeli da se javljaju. Priključili su nam se jer su videli da to funkcioniše. Naši organski proizvodi su deficitarni, nema ih. Ključ uspeha je dobra organizacija, država se uključila sa podsticajima za organsku proizvodnju što je bio dodatni motiv da se stočari uključe u našu priču– rekao je Ratko.

Zajedno sa stočarima sa Golije već se prave ozbiljni planovi, a već imaju i gde da plasiraju svoju robu.

– Plan je da na gazdinstvu kod Radana Munjića napravimo preradu organskog mleka u organski siri kajmak koji ćemo ponuditi kao originalni proizvod u odabranim prodajnim objektima organske hrane u Beogradu. S njima već sarađujemo i oni prodaju našu jagnjetinu, pa ćemo ponudu proširiti sa organskim sirom i kajmakom – veli Ratko i ističe da ulaganja u preradu nisu prevelika, a ima i subvencija države.

– Uz državne podsticaje za unapređenje konkurentnosti, što se već daje, svako domaćinstvo bi sa određenim brojem grla moglo da napravi sopstvenu preradu i tržištu ponudi finalni proizvod, koji je traženiji i isplativiji od prodaje samog mleka, pa makar i organskog – poručio je naš sagovornik.

 

Katarina Milosavljević, organsko lekovito bilje selo Jablanica

Odrasla na beogradskom asfaltu Katarina Milosavljević nije imala dodira sa zemljom. U svet lekovitog bilja uvela je baka koja je maloj baštici u Beogradu sadila lekovite biljke za sopstvene potrebe. Kao tinejdžerka Katarina se još više zainteresovala za lekovito bilje i iz hobija počela da uči da ih prepoznaje, razlikuje, da uči o njihovom lekovitom učinku na čovekovo zdravlje. Uz podršku supruga i magistra informacionih tehnologija  Slobodana, koji je kao i ona zaljubljenik u prirodu, 2015. na jednoj oglednoj parceli u selu Jablanica, opština Boljevac podno Rtnja zasadili su smilje.

– Organska proizvodnja za nas je bila jedna velika nepoznanica, činilo nam se kao neizvodljivo i teško. Kada smo to savladali i naučili rešili smo da proširimo proizvodnju. Od pet hektara, koliko smo planirali da kupimo u komadu, uspeli smo da pazarimo skoro dva hektara gde od 2017. uzgajamo lekovito bilje po organskim principima. Na ovoj parceli imamo hajdučku travu, žalfiju, smilje, miloduh, lavandu, anđeliku, neven i čubar, to je rod rtanjskog čaja – objašnjava Katarina.

Od trenutka kada se bilje zasadi pa do stvaranja finalnih proizvoda organskih krema Katarina vodi računa o svakom, pa i najsitnijem detalju. Sve je važno od samog mesta, vode i sunca koje biljke dobijaju do berača koji moraju da rade u rukavicama i da znaju kako se bere lekovito bilje koje ne sme da se odlaže na zemlju.

– Nakon berbe deo bilja se nosi na destilaciju gde se odvaja etarsko ulje hidrolat. Jedan deo smilja se suši, melje i ekstraktuje u baznom ulju da bih mogla da pravim kreme. U pitanju su originalne organske kreme koje ne postoje na našem tržištu. Za sada ih prodajemo preko naše internet stranice, a plan nam je

da uđemo u specijalizovane radnje koje se bave isključivo zdravim proizvodima – otkriva planove Katarina.

Uzgoj lekovitog bilja započeli su kako bi bili sigurni u poreklo biljaka od kojih prave kreme.

– Za naše proizvode je ključno da mi nudimo organsko lekovito bilje koje sami uzgajamo na našoj parceli gde ljudima pokazujemo kako radimo, kako uzgajamo to lekovito bilje i kako od njih u našoj laboratoriji pripremamo organsku lekovitu kozmetiku – pojašnjava njen suprug Slobodan.

Iako magistar informacionih tehnologija duže od tri decenije, on je podržao ideju suprugu da se pomere iz grada, da zajedno sa decom vode zdrav život i da neke svoje veštine iskoriste na još bolji način.

– Naučno znanje stečeno u IT tehnologiji ništa mi nije značilo na njivi i u prirodi, ali sam ga iskoristio da napravim naš sajt preko koga prodajemo svoje proizvode. Poljoprivredne veštine morali smo sami da naučimo uz pomoć Jutjuba i meštana koji su nam pokazivali kako da vladamo određenim  oruđima. Verovali ili ne, sedmogodišnji dečak Miloš iz sela me je naučio da vozim traktor. Gledajući druge ljude naučio sam da orem, a učeći na sopstvenim greškama ovladao sam i veštinom nameštanja pluga – otkrio je Slobodan.

Smešteni su u jednoj trošnoj kući staroj više od 100 godina koju žele da renoviraju, ali da zadrže autentičan srpski izgled, krov na četiri vode sa posebnim crepom.

Kada je u pitanju dalji razvoj i sertifikacija njihovih proizvoda, Katarina i Slobodan imaju velike planove. Na NLB Kombank konkurs prijavili su projekat postavljanja prve organske kreme za lice u Srbiji od čistih, organskih sastojaka koje sami uzgajaju.

– Ovakva vrsta sertifikacije radi se isključivo u inostranstvu. Potrebno je uraditi razne vrste analiza što naravno dosta košta. Ali, kad znate da pravite nešto što je vrhunskog kvaliteta i što nekom drugom može doneto samo dobro to je jedna velika stvar – zaključila je Katarina.

Ostale dobitnike čemo predstaviti u nekom od narednih tekstova.