Koliko je borovnici potrebno vode i vlažnosti

Ilustracija; borovnice, foto: Domaćinska kuća
Ilustracija; borovnice, foto: Domaćinska kuća

Pored svetlosti i toplote,voda je jedan od najvažnijih klimatskih činilaca kod gajenja borovnice. Ima višestruku ulogu u životu voćaka:učestvuje u rastvaranju i transportu mineralnih materija iz zemljišta/supstrata u sve organe,u procesu fotosinteze je značajna za sintezu ugljenih hidrata,učestvuje u transportu sintetisanih organskih materija,omogućava regulisanje temperature tkiva i organa u procesu transpiracije,kao i u održavanju turgora lišća i tkiva.

Najznačajniji izvor za snabdevanje borovnice vodom jeste zemljište ,dok relativna vlažnost vazduha indirektno utiče na visinu prinosa i kvalitet plodova. Padavine predstavljaju osnovni izvor vode za gajenje borovnice. Najvažnija padavina tokom vegetacije je kiša ,dok u periodu zimskog mirovanja sneg obezbeđuje značajne rezerve vlage. Za uspevanje borovnice potrebno je od 900 do 1400 mm vodenog taloga godišnje, od čega preko 1000 mm ravnomerno raspoređenih u periodu vegetacije. Kada su količine padavina manje od optimalnih neophodno je obezbediti nedostajuću količinu vode putem navodnjavanja,jer je borovnica zbog plitkog i fibrozbog korenovog sistema veoma osetljiva na nedostatak vlage. U letnjem periodu u poljskim uslovima gajenja borovnice stres izazvan nedostatkom vode se javlja tokom 3 do 7 dana bez kiše ili navodnjavanja.Simptomi stresa se manifestuju u smanjenom rastu grana i korena,manjem korišćenju vode i slabijem odvijanju procesa fotosinteze.U sušnim uslovima mlade grane i listovi venu i ako suša potraje dolazi do pojave marginalne nekroze i sušenja vrhova listova. Ova pojava je izgledom slična simptomima oštećenja od visoke koncentracije soli, što se povezuje sa prekomernim đubrenjem. Osetljivost na deficit vode se povećava sa početkom zrenja plodova. Pored zemljišne suše,atmosferska suša izazvana niskom relativnom vlažnošću vazduha takođe nepovoljno utiče na borovnicu,prevashodno se manifestujući u pojačanom isparavanju vode sa površine zemljišta (evaporacija) i površine biljke kroz stomine otvore (transpiracija).

Optimalna relativna vlažnost vazduha iznosi 80%.Na nivo relativne vlažnosti vazduha može da se utiče orošavanjem biljaka i primenom protivgradnih mreža,koje povećavaju relativnu vlažnost vazduha za 2-6% u poređenju sa otvorenim poljem. Iako vrlo malo utiče na količinu padavina, rosa, koja vlaži zemljište i biljku, može imati pozitivan uticaj na uspevanje borovnice. U letnjem periodu,rosa smanjuje transpiraciju,dok u hladnijem delu godine formiranje rose može znatno da umanji pad temperature. Negativan uticaj obrazovanja rose,posebno u kombinaciji sa visokim temperaturama,ogleda se u pospešivanju uslova za razvoj nekih gljivičnih bolesti. Višak vlage u zemljištu i vazduhu ispoljava štetan uticaj na uspevanje borovnice. Usled velike količine kiše, smanjuje se pokretljivost mašina i mogućnost izvođenja zaštite od prouzrokovača bolesti i štetočina, kao i izvođenja čiste obrade zemljišta u mladim zasadima.

Dugotrajna kiša u periodu zrenja otežava izvođenje berbe i narušava njihov kvalitet,jer vlažni plodovi postaju podložni napadu patogena u toku transporta i skladištenja.Efikasnim padavinama smatra se količina vode koju zemljište može da upije u jedinici vremena.Ukoliko su padavine veće od efikasnih,onda višak vode otekne (naročito na strmim terenima) ili se naprave bare (tzv.zabarivanje) što dovodi do natapanja zemljišta i smanjenja aeracije i razmene gasova u njemu. Takvi uslovi usporavaju rast korena i smanjuju njegove fiziološke funkcije, listovi postaju bledi (žućkasto-bele boje) usled otežanog usvajanja mineralnih elemenata iz zemljišta,pojačava se infekcija gljivičnim patogenima u zoni korena i bazalnih delova grana,a u slučaju dugotrajnog zabarivanja,usled nedostatka kiseonika,može doći do gušenja (asfikcije) korena.

Povezano

Iz ove kategorije

Zaštita šljive

Zasadi šljiva, kako saopštavaju iz Prognozno-izveštajne službe (PIS) se trenutno nalaze u fazi razvoja plodova,