Kako do dobrog rasada povrća

Pri proizvodnji rasada povrća uspeh zavisi od mikroklimatskih uslova koji vladaju u plasteniku, pre svega od temperature, svetlosti, relativne vlažnosti vazduha i koncentracije ugljen dioksida. Pored toga, biljke moraju imati dovoljno vode, makro i mikroelemente, a neophodna je i primena redovnih mera nege i zaštita od bolesti i štetočina. Mlade biljke biće zdrave i imati čvrsto,dobro razvijeno stablo i koren samo ako se poseje seme visoke biološke vrednosti.Seme ne sme da sadrži patogene, čak ni saprofitne gljive,a mora imati visoku energiju klijanja da bi nicanje bilo brže i ravnomernije.

Tokom klijanja i nicanja, rasta i razvoja treba neprekidno, bez osetnijeg kolebanja, održavati “aktivne” temperature ( iznad biološkog minimuma,odnosno ispod maksimuma). Toplpljubive vrste su paprika,paradajz,plavi patlidžan,lubenica dinja i krastavac. Umerene zahteve prema temperaturi imaju kupusnjače i salata, a male lukovi i špargla. Posle setve većini vrsta odgovara 20-25 , a paprici, plavom patlidžanu i krastavcu 25-30 stepeni. U vreme nicanja posude se premeštaju u zaštićenom prostoru, u kojem se raspoređuju u gustom sklopu.

Sedam do deset dana posle nicanja biljaka koje ne treba dodatno osvetljavatui,tempera u objektu spušta se za 4-8 stepeni danju, odnosno 10-12 stepeni noću. Optimalna se postiže tokom formiranja prvog para stalnih listova.

Nedalju-dve pre sadnje rasad se kali, tako što se temperatura smanji i dodaju kalijum sulfat i kalcijum.
Na mikroklimu u zaštićenom prostoru utiče i relativna vlažnost vazduha, koja je obično 75-85 ,a tokom sunčanog dana može biti i niža, 50-60 procenata.Većini vrsta u fazi rasada odgovara kada je vlažnost vazduha 50-70 procenata. Izuzeci su celer (70-80),salata (75-80) i krastavac (80-85 odsto).Odgovarajuća vlažnost postiže se provetravanjem i grejanjem zaštićenog prostora.

Biljke u početku brzo rastu tako da pri optimalnoj temperaturi imaju povećane zahteve za svetlošću. Ako se to zanemari,postaće izdužene,nežne i krte. Listovi će biti bledozeleni, s malo suve materije i osetljivi na patogene.
Na našem području nema dovoljno svetlosti u kasnu jesen,zimi i tokom ranog proleća. Zbog toga je u objektu neophodno postaviti dodatno osvetljenje. Takozvanim heliofilnim vrstama dan se produžava na 14-16 (krastavac),odnosno 16-18 sati (paprika i paradajz).

Zbog količine i kvaliteta svetla, biljke pod folijom su izdužene, posebno kada je dvostruka.Proizvođači često greše i, želeći da uštede energiju za zagrevanje, dodatno, ispod duple folije postavljaju niske tunele. Na taj način se još više utiče na svetlosne uslove,odnosno, smanjuje se takozvana fotosintetski aktivna reakcija.

Zimi se pokrivka redovno pere, a leti senči, jer mnogo svetlosti nije dobro za fotosintezu, rast i razvoj biljaka.Čak može da izazove i ožegotine na listovima i vegetativnoj kupi.

 

Povezano

Iz ove kategorije

Zaštita šljive

Zasadi šljiva, kako saopštavaju iz Prognozno-izveštajne službe (PIS) se trenutno nalaze u fazi razvoja plodova,