Zadrugarstvo traži šansu

Ilustracija: Nikola Mihailović i Jelena Bizonj
Ilustracija: Nikola Mihailović i Jelena Bizonj

U Srbiji ima oko 5.000 zadruga od kojih je 3.000 aktivnih, a od tog broja 80 odsto su zemljoradničke. Predsednik zaduržnog saveza Srbija Nikola Mihailović predočio je da je minula godina zaključena sa 194 nove zadruge, pri čemu je i među njima najviše zemljoradničkih i poljoprivrednih, dok ih je 20 posto iz drugih oblika zadrugarstva, a ukazo je da u većini novoformiranih zadruga uopšte nema zapošljavanja.

O razvojnim potencijalima zadrugarstva razgovaralo se na skupu koji su u Etno selu Stara planina u Kalni, opština Knjaževac, organizovali Zadružni savez Srbije, Zadružni savez Vojvodine, Zadružni savez južne Srbije i redakcija ”Agro juga” iz Niša. Zadrugarstvo u Srbiji ima tradiciju pa je jednodušna ocena da su zadrugarstvo i organizovanje u zadruge razvojna šansa za unapređenje proizvodnje u agraru, ali i za obezbeđenje boljih uslova za život u selima i očuvanje sela.

Ilustracija: Učesnici panel diskusije: Foto: Agro Jug
Ilustracija: Učesnici panel diskusije: Foto: Agro Jug

– Tri zadružna saveza ulažu energiju da Fond za podsticanje razvoja zadrugarstva bude veći – ističe Nikola Mihailović. – Ušli smo već u šestu godinu implementacije Zakona o zadrugama i krajnje je vreme da nas država na taj način podrži. Na sastancima sa predstavnicima državnih organa često sam nailazio na sugestije da treba da uđemo u izmene Zakona o zadrugama, ali nisam za to nego sam više pristalica da se Zakon dosledno primenjuje u praksi. Vreme je da se više pozabavimo i skoncentrišemo oko Fonda za podsticanje razvoja zadrugarstva, jer ima prostora da kroz postojeća zakonska rešenja zadruge dobiju benefite.

Predsednica Zadružnog saveza Vojvodine mr Jelena Nestorov konstatuje da je korektna saradnja ostvarena sa Ministarstvom privrede u postupku donošenja Zakona o zadrugama, ali da se u praksi problem pojavljuju u primeni, te da zbog toga zadružni sektor nije ostvario neka prava koja su omogućena.

– Samo treba primeniti ono što u zakonu već piše, a piše i na drugim mestima od lokala, Pokrajine i Republike. Svugde se mogu predvideti sredstva za razvoj zadrugarstva i formirati fondovi, što je prva i prava tema u sektoru zadrugarstva u ovoj godini. Činjenica je da postoji ogromna potreba za investiranjem u zadrugarstvu i da bi te programe trebalo podržati kao programe koji će unaprediti zadruge, njihove zadrugare i lokalne zajednice u kojima posluju. Kada god krenemo sa vizijom dobrih ideja šta bi trebalo, da se zadrugarstvo unapredi dolazimo do toga da nedostaju sredstva, a od kada je aktuelni Zakon o zadrugama donet na tom polju nismo napredovali i krajnje je vreme da se krene u tom pravcu – smatra mr Jelena Nestorov.

Nestorov naglašava da je zadrugarstvo značajan segment i izražava nadu da će imati sve veći značaj u budućnosti, pa očekuje da će ove godina biti razvojna za zadrugarstvo.

– Postoje već određeni programi koji se sprovode na državnom i pokrajinskom nivou za zadruge, posebno mislim na program “500 zadruga u 500 sela” gde se kroz konkurse za bespovratna sredstva ostvario veliki broj investicija u Republici Srbiji i smatramo da bi ovakvih programa trebalo biti još, ne samo za investicije nego i za druge svrhe. Zapošljavanje u zadrugama je jedan od segmenata koji bi trebalo podsticati, kako u zapošljavanju agronoma i drugih mladih stručnjaka tako i u rešavanju problema sa sezonskom random snagom, koje znamo da je problem i zbog manjka ljudi u selima, ali s druge strane i zbog nedovoljno definisanog okvira za njihovo angažovanje – ukazuje mr Jelena Nestorov.

Zadrugarstvo je donošenjem Zakona o zadrugama stavljeno na kolosek da ima sistemsko rešenje, konstatuje državni sekretar u Ministarstvu privrede Zoran Dimitrijević, međutim on kaže da je nekoliko godina kratak period da se nešto značajnije promeni.

– Sve inicijative koje su pokrenute u pogledu Fonda za podsticanje razvoja zadrugarstva ćemo podržati, da se nađe odgovarajući modeli, da se pomogne zadrugarstvu. Zakon o zadrugama je uspeo da to stavi u red, da osnivanje i funkcionisanje zadruga bude jednostavnije i lakše, ali glavno u celoj priči su sredstva. Ministarstvo privrede ima programe koji se odnose pre svega na mala i srednja preduzeća imajući u vidu da čine 99 posto ukupnog broja privrednih subjekata, međutim, kroz naše programe prepoznajemo i zadruge. Nažalost, zadruge ne prepoznaju te programe, da li zbog toga što imamo kombinaciju bespovratnih sredstava i kreditnih linija ili iz nekih drugih razloga, ili se nedovoljno bavimo promocijom naših programa da zadrugari znaju šta nudimo. Prošle godine imali smo dva programa za razvoj preduzetništva i program pomoći malim i srednjim preduzećima i zadrugama za kupovinu opreme, ali iz zadruga nije bilo ni jednog zahteva, pa treba da se pozabavimo šta je razlog – kaže Zoran Dimitrijević.

Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Darko Božić smatra da je u svemu bitna razmena informacija, da se zadruge i zadrugari upoznaju na šta imaju prava i mogućnosti da ostvare podsticajna sredstva.

– Od donošanja Zakona o zadrugama 2017. godine, u Srbiji je formirano više od 1.000 novih zadruga, međutim u registar poljoprivrednih gazdinstava upisano je svega 400 zadruga, a to je kod Ministarstva poljoprivrede osnovni uslov za ostvarenje podsticajnih sredstava. Za ovu godinu za razne vidove podsticaja namenjeno je preko 53 milijarde dinara, ali treba da izvršimo otvorenu kampanju naročito prema zadrugama i zadrugarima. Sa Nacionalnom službom za zapošljavanje takođe treba da se sagledaju mogućnosti zapošljavanja stručnjaka u zadrugama, jer je evidentan podatak da više od 70 posto novoformiranih zadruga nema ni jednog zaposlenog – kaže Darko Božić.

Dejan Mitić, predsednik Zadružog saveza južne Srbije ukazuje da zadruge u ovom regionu posluju otežano pri čemu se kao glavni problem iskristalisao nedostatak obrtnih sredstava i nedostatak radne snage, što su i prioriteti kojim će se baviti.

– Fondovi za razvoj zadrugarstva su neiskorišćena mogućnost predviđenih članom 12. Zakona o zadrugama, ali do sada je država bila prilično pasivna na naše zahteve da se fond formira isključivo iz javnih sredstava. Promenili smo strategiju pa predlažemo da se uključe sredstva zadruga, prikupljaju sredstva iz dijaspore pa da se prikupljena sredstva podrže i prate iz državne kase. Ranije su zadruge bile važna karika u agrobiznisu i prenosu znanja, amortizovale su angažovanje nekvalifikovane radne snage na selu u poslovima u poljoprivredi, ali sada je taj kapacitet dosta smanjen jer su zadruge ekonomski oslabile u odnosu na ranije. Zbog opstanka i zadruga i sela dobro bi bilo da se udare temelji Fonda za razvoj zadrugarstva, ili da se u okviru Fonda za razvoj posebno izdvoje sredstva za potrebe zadrugarstva, što je nama takođe prihvatljivo – uveren je Dejan Mitić.

Povezano

Iz ove kategorije