Malinari licitiraju cenu

Ilustracija: Maline, foto: Svetlana Kovačević, Domaćinska kuća
Ilustracija: Maline, foto: Svetlana Kovačević, Domaćinska kuća

Tokom branja 2021. godine desila se velika suša i slabo je bilo izrastanja novih izdanaka, objašnjava Dobrivoje Radović, predsednik Asocijacije malinara Srbije. Kod maline se svake godine sprema sadni materijal za sledeću.

– Kod nas se skoro 80 odsto malinjaka ne navodnjava – govori Radović. – Ko ima te sisteme dobro je prošao, ali je tokom decembra bilo dosta mokrog snega, pa su uništene mlade sadnice. Uz ovu sušu, imamo veliki dug i nedostatak na našem i inostranom tržištu. Oko 20.000 do 40.000 tona nedostaje Evropi i svetu, što nije mogla prethodnih godina da povuče. Prosečan rod nekad je bio 86.000 tona maline, poslednje tri-četiri godine, oko 35.000 do 45.000 tona.

Kako objašnjava Radović, u Srbiji se malina, realno, gaji na nekih 13.000 do 14.000 hektara. Ima onih koji su livade i pašnjake upisali kao malinu, zbog raznih subvencija, pa se tako u našoj zemlji, zvanično vodi da je 25.000 hektara pod ovim bobičastim voćem. To, tvrdi Radović, nije tačno.

– Veliki problem je i sadni materijal – kaže Radović. – Samo 10 odsto malinjaka u Srbiji je urađeno sa zdravim sadnim materijalom, sve ostalo je uzimanje od samih malina, komšija, rođaka… Kada je dobar materijal, rod može da bude i 200 do 300 kilograma po aru. Prošlogodišnji prosek, na starim i lošim sadnicama je bio od 35 do 40 kilograma po aru. Kada se pogleda prinos, sadnice nisu toliko skupe, ali ih nema dovoljno, kada bi svi hteli da ih zamene. To se najviše odnosi na vilamet, koji dominira u našoj zemlji.

Na cenu će uticati primena hemije i repromaterijal. Prošle godine to je bilo jeftinije od đubriva. Sada je sve poskupelo. Zbog toga, iz ove asocijacije, preporučuju malinarima da prvo urade analizu zemljišta i vide da li nešto i šta treba. Tako neće bacati novac.

Povezano

Iz ove kategorije