Šta ne treba zimi raditi u štalama

Ilustracija: farma krava PKB, iz arhive Domaćinska kuča
Ilustracija: farma krava PKB, iz arhive Domaćinska kuča

Značaj i uticaj mikro-klime na krave se jako potcenjivao i uvek se stavljao na poslednje mesto. Poslednjih godina se situacija promenila. Sa povećanjem mlečnosti krava, sve više se uviđa da je faktor mikro-klima veoma važan.
Od svih faktora klime, na temperature se najlakše i najbrže reaguje. Jer, misli se da je njen uticaj veći u odnosu na druge faktore klime i da ga obavezno treba imati u vidu. Krave odlično podnose razne temperature. Pre svega, dobro podnose niže temperature ( do 5, pa i do 10 stepeni ispod nule). Važno je da tada krave imaju toplo i suvo ležište sa dosta prostirke. Do 20 stepeni iznad nule ne primećuju se promene koje umanjuju proizvodnju. Ako je temperature oko 30, a pogotovu iznad toga, kravama treba obezbediti hladovinu, a po mogućnosti I povremeno tuširanje.
Sastav vazduha – krave disanjem troše kiseonik, a proizvode ugljen monoksid koji je po životinje štetan.

Disanjem se proizvodi i vlaga, koja takođe nije korisna. Tokom zimskog perioda kada su temperature niske, proizvođači zatvaraju vrata i prozore, da bi se sačuvala toplota. Time se umanjuje razmena vazduha, nema dovoda novih količina, a vazduh se u stajai troši. Krave su tada uznemirene, kratko leže, često ustaju. To je znak da je u staji sastav vazduha nepovoljan.

Kravama i u toku zime trebaju velike količine vazduha. Velika je greška zimi zatvarati otvore za ulaz – izlaz vazduha. To je pak veća greška nego da u štali bude prohladno. Količine vazduha koje su potrebne kravama su veoma velike. Krave su veliki potrošači vazduha. Za 1UG (TM oko 500kg ) potrebno je najmanje 50 kubnih merata / čas vazduha zimi, a leti je norma čak najmanje pet puta veća. Iz tog razloga visoke staje su “po volji” kravama, čak I zimi kada su one hladnije. Kravama ne odgovara ni kada je mnogo krava u staji. Tada se njihov učinak smanjuje, a zdravlje se ugrožava, Bolje rešenje je kada je manje krava u staji. To se odražava na kvalitet vazduha i na opšti uspeh u držanju krava. Bolje je pogrešiti pa u staji držati krave razređenije, nego ih sabiti.
Zimi kada je norma vazduha 30 m³ / h potrebne su bar dve izmene na sat. Kada su staje zatvorene, to se ne postiže. U takvim stajama je zimski period za krave najteži. U tom periodu kod krava se mnogo toga poremeti. Leti je norma vazduha deset puta veća, a samim tim i broj izmena vazduha je deset puta veći.

Višak vlage u vazduhu ima više negativnih uticaja, pre svega na krave (naročito na teled), ali i na objekte i opremu (koji sa viškom vlage u stajama brže propadaju).

Povezano

Iz ove kategorije