Kako protiv štetočina u zemljištu

Ilustracija: poljoprivredno zemljište, foto: S.K.
Ilustracija: poljoprivredno zemljište, foto: S.K.

Setva prolećnih useva je zadatak koji nas čeka odmah po stabilizaciji vremenskih uslova. Od kvaliteta same setve, pripreme zemljišta i odabira semena, zavisiće i sprovođenje mnogih agrotehničkih mera tokom vegetacije, a kao rezultat te primene i prinosi gajenih useva.

Jedna od najznačajnijih prepreka pred setvu je prisustvo zemljišnih štetočina na terenu. Razlog za takvu konstataciji leži u tome što kada se uoče simptomi tada se ništa ne može uraditi, jer je šteta već učinjena.

Prvi korak u sprečavanju štete je utvrđivanje brojnosti zemljišnih štetočina na parcelama pre setve kako bi se donela odluka o merama borbe koje će se sprovoditi. Da bi se odredila brojnost zemljišnih štetočina neophodno je poznavanje problema iz ranijih perioda kao i vremenskih uslova u prethodnoj godini. Zato je kao obavezna mera provera brojnosti na parcelama na kojima je i u prethodnim godinama bio proređen sklop zbog povećane brojnosti štetočina, zatim na neobrađenim parcelama (livade, lucerišta), parcelama sa primenjenom redukovanom obradom poslednjih nekoliko godina, kao i na parcelama gde su predusevi strna žita. Zemljišne štetočine (žičari, grčice), mogu da provode u stadijumu larve više godina na istim parcelama.

Prilikom utvrđivanja brojnosti moramo voditi računa da to ne obavimo prerano, već da tu radnju uradimo što bliže vremenu setve. Pregled zemljišta se sastoji od kopanja jama 25cm x 25cm dubine 30cm na težim zemljištima i 50cm x 50 cm na lakšim zemljištima, gde je po hektaru potrebno iskopati 8 jama. Iskopanu zemlju staviti na najlon i pregledati, pronađene larve staviti u bočice sa alkoholom. Utvrđena brojnost po jednoj manjoj jami množi se sa 16, a sa 4 kod većih. Sabiraju se brojnosti sa svih uzetih jama po ha, i zbir svih utvrđenih štetočina podeli sa brojem jama po hektaru, i to predstavlja njihovu brojnost po m2.

Metode borbe protiv larvi zemljišnih štetočina zavise od njihove brojnosti. Kritična brojnost za suncokret je do 2 larve/m2 druge i treće godine starosti. Ukoliko se utvrdi prosečna brojnost od 2-3 larve po metru kvadratnom, predlaže se tretman semena nekim od dozvoljenih insekticida. Ukoliko je brojnost od 5-20 larvi po m2, preporuka je da se uradi i tretman semena i primena zemljišnih insekticida u količini od 50% od ukupne preporučene količine, zajedno sa setvom i primenom depozitora u trake u zoni redova. Ukoliko je brojnost veća od 20 larvi po m2 mora se izvršiti inkorporacija zemljišnih insekticida na celoj parceli u preporučenoj količini.
Žičari su najznačajnije štetočine naročito kod suncokreta gde mogu naneti velike štete, naročito larve druge i treće godine starosti.

Larve žičara u jesen i zimu migriraju u dublje slojeve zemljišta, a sa povećanjem temperature zemljišta u proleće, vraćaju se plićem setvenom sloju gde i prave štetu hraneći se novoformiranim korenom mladih biljaka, čime mogu desetkovati sklop biljaka i direktno uticati na prinos.
Žičari i grčice su polifagne štetočine povrtarskih biljaka i redovni su stanovnici bašta koji žive u zemlji i napadaju koren gajenih biljaka. Po pravilu povrće se ne seje ili sadi nakon što je na toj parceli bila strna kultura, upravo zbog ovih štetočina. Agrotehničke mere doprinose značajnom smanjenju populacije ovih štetočina. Za hemijsko suzbijanje koriste sa insekticidi u granulama (a.m. dazomet) i tečnih formulacija (a.m. bifentrin).
Ne preporučuje se njihovo mešanje sa semenom, ali je obavezna inkorporacija preparata sa zemljišnim supstratom. Tretmani zemljišta se izvode pre zasnivanja useva.

Podgrizajuće sovice izazivaju štete na biljkama tokom cele vegetacije. Štete se uočavaju na prizemnom delu stabla i to starije gusenice koje pregrizaju stablo pa se na tim mestima javljaju prazne površine, dok korenasto krtolaste biljke mogu biti naročito oštećene. Gusenice su zemljano sive, plitko u zemlji žive oko gajenih biljaka i ako se dodirnu savijaju se u krug. U toku godine imaju 1-2 generacije. Redovno uništavanje korova u povrću smanjuje broj štetočina, dok se hemijske mere preduzimaju samo ako se primete gusenice. Najbolje je suzbijanje u večernjim časovima. Mogu se primeniti insekticidi na bazi a.m. metomil ili metidation.

Rovac pravi izgrizotine na korenu biljaka, hodnici debljine prsta plitko u zemljištu, na 5-6 santimetara znaci su prisustva rovca. Rovac je mrk insekt do 5 cm sa prednjim nogama podešenim za kopanje. Najčešće se pojavljuje u toplim lejama i plastenicima, baštama i svuda na plodnim zemljištima. Većinu života provede u zemlji, kopa hodnike i na taj način oštećuje biljke. Hrani se biljnom i životinjskom hranom. Prezimljava u zemljištu, kompostu, stajnjaku, a godišnje ima 1 generaciju. Suzbijanje ove štetočine počinje onog trenutka kada primetimo hodnike.

Najbolje ga je suzbijati u večernjim časovima, preparati su na bazi a.m. hlorpirifos (Ryrinex 48-EC), osim za korenasto povrće. Tretiranje se izvodi sa setvom ili sadnjom uz obaveznu inkorporaciju.

Štete koje prave puževi se uočavaju tokom cele vegetacije. Oštećenja se mogu videti najviše na listovima i to pri površini zemlje (najčešće su štete noću). Najštetniji su puževi golaći i oni oštećuju mlade biljke sa sočnim listovima. Suzbijanje sprovoditi u popodnevnim i večernjim satima preparatima – limacidima.

Prisustvo krtice u povrtnjaku otkrivaju karakteristične humke sveže zemlje. Na taj način ova štetočina i pričinjava štete, uništavajući mlad rasad ili rasađene biljke. Retko oštećuje koren biljaka. Prisutne su tokom cele vegetacije.
Krtice su korisne životinje jer se hrane zemljišnim insektima, larvama. Zato ih ne treba ubijati nego ih terati iz povrtnjaka.

Povezano

Iz ove kategorije

Patogen lista višnje

Pegavost lišća višnje je najznačajnji patogen lista u proizvodnji ove voćne vrste, i u proizvodnim