Đubrenje vinograda

Ilustracija: vinova loza, foto: Svetlana Kovačević, Domaćinska kuća
Ilustracija: vinova loza, foto: Svetlana Kovačević, Domaćinska kuća

Vreme unošenja đubriva za redovno đubrenje vinograda u plodonošenju zavisi od brojnih činilaca i
uslova tj. vrste đubriva i oblika u kojem se nalaze hranljivi elemenati u đubrivu, tipa zemljišta, klimatskih uslova, organizaciono – tehničkih uslova itd.

Organska đubriva i mineralna kalijumova i fosforna đubriva mogu se unositi u zemljište tokom celog periodu mirovanja loze od jeseni do proleća. Što znači da se celokupna potrebna godišnja količina fosfornih i kalijumovih đubriva unosi odjednom u periodu mirovanja loze. Izuzetak nekada mogu biti kalijumova mineralna đubriva na vrlo lakim i naročito ekstremno propusnim zemljištima gde je bolje uneti 2/3 godišnje doze kalijumovih đubriva u periodu mirovanja loze, a 1/3 posle precvetavanja.

Azotno mineralno đubrivo ne unosi se u zemljište u jesen i tokom zime zbog lakog gubitka naročito ispiranjem.

Potrebna godišnja količina azotnih mineralnih đubriva uvek se deli tako što se ½ unosi u proleće neposredno pre kretanja loze, a druga polovina posle precvetavanja, ili nakon precvetavanja ¼ a ¼ u julu mesecu. Pošto su azotna đubriva lako pokretljiva i rastvorljiva razbacuju se po površini zemljišta a zatim
se prilikom prolećne obrade ili letnje kultivacije zaoravaju. Od posebnog je značaja dubina unošenja
fosfornih i kalijumovih đubriva. Zbog veoma slabe pokretljivosti fosfora i kalijuma i hemijske inaktivacije fosfora, mineralna đubriva tih hranljivih elemenata moraju se unositi u zemljište bar od 30 do 40 cm dubine. Precizno bi bilo reći da kalijumova i fosforna đubriva treba uneti tamo gde je bar deo korenovog sistema ili još bolje veći deo korenovog sistema vinove loze. Za duboko unošenje kalijumovih i fosfornih đubriva danas sluţe depozitori ugrađeni na podrivače, kojim se istovremeno rastresa zemlja u periodu mirovanja loze.

Povezano

Iz ove kategorije