Biljka koja čisti organizam

Kopriva, foto: pixabay
Kopriva, foto: pixabay

Kopriva (Urtica dioica) je samonikla jestiva biljka, koja raste na zapuštenim mestima, kao korov. Ona je zeljasta višegodišnja biljka, koja je rasprostranjena u Evropi, Aziji, Africi i Severnoj
Americi.
Ova biljka čija je najprepoznatljivija karakteristika to što su joj cvetovi i listovi prekriveni žarnicama, sa neuglednim zelenim cvetom i srcolikim listovima, jedna je od najcenjenijih lekovitih biljaka. Stari Grci i Egipćani su koristili koprivu za masažu protiv reumatskih bolova i artritisa, a Rimljani kao hranu i lek.

Najčešće se koriste list i koren koprive u prehrambene svrhe, dok u industriji proizvodnje boja koren je našao primenu za dobijanje žute boje.

Kopriva sadrži veliku količinu gvožđa, te se svrstava u najbolje prirodne lekove protiv anemije. Pored minerala gvožđa bogata je i vitaminima C, K, mineralima magnezijumom, kalcijumom, fosforom…Sadrži i hlorofil, tanine, sluzi, karotenoide.

Kopriva sadrži brojne vitamine i minerale, pa je neki travari smatraju za prirodni multimineralni i multivitaminski kompleks. Kopriva sadrži vitamin C, karotenoide (provitamin A), vitamin K, B2, B5, gvožđe, kalcijum, magnezijum, fosfor, silicijumovu kiselinu (mravlju kiselinu i histamin koji žare). Koren koprive ulazi u sastav čajnih mešavina za lečenje oboljenja uvećane prostatei upala mokraćnih puteva. Kopriva sadrži komponente koje regulišu nivo slobodnih androgena (muških polnih hormona), posledično se povećava metabolizam u otečenom tkivu prostate, eliminiše se zastoj tečnosti i otvaraju suženi mokraćni putevi.

Kopriva je najpoznatija kao prirodni lek protiv anemije (malokrvnosti). Povoljno utiče na stabilizaciju šećera u krvi, a zahvaljujući diuretskom dejstvu i na regulaciju krvnog pritiska. Pospešuje varenje i izlučivanje toksina iz organizma.

Kopriva sadrži vitamin C i karotenoide kao i spanać ili drugo zeleno povrće, pa se primenjuje i kao hrana.

Kod oboljenja koštano-mišićnog sistema, kao što je osteoartritis, smatra se da kopriva ispoljava analgetsko i protivupalno dejstvo. Zahvaljujući prisustvu kvercetina, kopriva stabiliše mastocite (ćelije odgovorne za alergijske simptome) i sprečava oslobađanje histamina kod alergijskih reakcija. Kopriva ima diuretička svojstva (ubrzava izlučivanje tečnosti iz organizma), pa utiče i na regulaciju krvnog pritiska. Kopriva sadrži beta-sitosterol koji reguliše rad prostate i sprečava njeno uvećanje.

Čaj od koprive

Sastojci:

  • 2 kašičice listova koprive
  • 250 ml vode

Priprema: Sveži ili sušeni list koprive prelijte šoljom vrele vode, ostavite da poklopljeno stoji deset minuta, pa procede.

Primena: Popijte tri šolje na dan kod reumatskih bolova, umora, anemije i smanjenog apetita.

Povezano

Iz ove kategorije

Zaštita šljive

Zasadi šljiva, kako saopštavaju iz Prognozno-izveštajne službe (PIS) se trenutno nalaze u fazi razvoja plodova,