Korov na njivi i cenjen lek u narodnoj medicini

Foto: pixabay
Foto: pixabay

Korovske biljke u ratarskim usevima predstavljaju jednu od glavnih prepreka za stabilan i visok prinos gajenih useva. Borba protiv korova je važan segment u ratarskoj proizvodnji i za uspešnu borbu potrebno je njihovo poznavanje i način na koji nanose štetu usevima. Osim što gajenoj biljci oduzimaju prostor, crpe hranu i vodu i zemlje korovi su često i staništa za brojne parazite i štetočine koje mogu da prouzrokuju biljne bolesti useva, te ugroze njihov rast, razvoj i kvalitet prinosa. Divlja šargarepa nije čest korov na srpskim oranicama, javlja se sporadično i lako se uočava zbog sitnih belih cvetova skupljenih u cvasti. Važno je napomenuti, da domaća šargarepa koja se gaji u baštama nema nikakve veze sa divljom vrstom koja spada u red korova.

 

Divlja šargarepa (lat. Daucus carota), je dvogodišnja zeljasta biljka iz porodice štitarki. Ime divlja šargarepa potiče od verovanja da je domaća šargarepa, koju su Holanđani doneli u Englesku tokom vladavine kraljice Elizabete, izvedena iz ove divlje vrste. Osim toga imaju sličan karakterističan ukus i miris, ali su botaničari dokazali da je divlja šargarepa sasvim drugačija vrsta biljke i da nikako ne može biti predak domaćoj, koja se gaji u povrtnjacima. Divlja šargarepa je poznata i pod imenima žuta repa, stidak, mrkvica i koristi se u narodnoj medicini, a poznata je i kao medonosna biljka koju vole pčele. Raste u većim grupama na zapuštenim zemljištima, poljima, pored puteva, nasipa i na obodima šuma.
Uspeva u gotovo svim uslovima od ravničarskih do planinskih predela na nadmorskoj visini do 1.900 metara. Žilava je i otporna na sušu, lako se razmnožava i može da zada glavobolje ratarima ukoliko se zapati na njivama.
Stabljika je uspravna, razgranata, šuplja i dlakava, a biljka može da naraste do 80 cm visine. Koren je vretenast, žilav, žućkasto-bele boje i slabije razvijen. Listovi su dvostruko do četvorostruko perasto izdeljeni, donji na dugim peteljkama, dok su gornji sedeći. Ima sitne, mnogobrojne cvetove bele boje skupljene u štit sa karakterističnim tamnocrvenim cvetićem u sredini. Divlja šargarepa cveta od juna do septembra, nakon čega se cvast udubi i polegne. Plodovi su gusto obrasli sitnim bodljama što im omogućava da se zakače za krzno životinje i tako rašire na novo stanište. Sadrže brojne semenke koje kao sveže imaju malu klijavost, ali lako niču u proleće. Jedna biljka u proseku daje oko 4.000 semenki, a u zavisnosti uslova u kojima je biljka rasla može da proizvede i do 10.000 semenki. Divlja šargarepa se smatra dobrom medonosnom biljkom, a pčele skupljaju nektar i pelud. Med je tamnožut, malo gorkog ukusa, slabog mirisa same biljke i brzo se kristalizuje u krupne kristale.

U borbi protiv ovog korova stručnjaci preporučuju preventivne mere kako bi se sprečilo da se zapati na njivi. Jedan od najefikasnijih načina je duboko oranje i plodored. Ukoliko se korov ipak pojavi vrlo efikasna metoda je mehaničko uklanjanje, odnosno čupanje biljke zajedno sa korenom iz zemlje, naravno pod uslovom da se nije previše razmnožila na parceli. Pomaže i košenje ukoliko je to moguće u cilju sprečavanja osemenjavanja i prenošenja semena na druge delove njive. Kada je u pitanju upotreba hemijskih sredstava koriste se herbicidi na bazi aktivne materije bentazona koji se pokazao kao vrlo uspešan u borbi protiv jednogodišnjih i višegodišnjih širokolisnih korova. Koji herbicid konkretno upotrebiti zavisi i od useva u kome se korov pojavio, kao i od vrste tla pa je preporuka da se pre bilo kakve upotrebe konsultuju stručnjaci za zaštitu bilja koji će odrediti tačnu dozu i vreme tretiranja useva protiv ovog korova.
Ipak, divlja šargarepa ima i svojih dobrih strana.

Poslednjih godina eterično ulje ove biljke koje se dobija od semena, postalo je izuzetno popularno kao preparat za negu kože, a primenu ima i u industriji parfema. Izuzetno je jako pa je dovoljno svega nekoliko kapi koje se razblaže u baznom ulju, a ne preporučuje se za upotrebu trudnicama, dojiljama i deci. Svoju lekovitost divlja šargarepa duguje obilju vitamina A, B1, B2, C, mineralima kao što su kalcijum, bakar, mangan, fosfor, te organskim kiselinama. Koristi se za lečenje bolesti mokraćnih kanala posebno kod pojave peska u bešici i bubrezima, pomaže kod tegoba sa želucem, odličan je diuretik, daje dobre rezultate u lečenju gihta. Pored semena u lekovite svrhe se koristi i koren, ali samo u prvoj godini dok je mlad, jer posle toga otvrdne i postane drvenast. Listovi divlje šargarepe koriste se u ishrani, mogu da se jedu sirovi u salati ili kuvani u čorbama i varivima.

 

Povezano

Iz ove kategorije