Biljka za sve koji izbegavaju gluten

Foto: pixabay
Foto: pixabay

Heljda je jednogodišnja zeljasta biljka, koja potiče iz Azije, poznata još i kao pasja trava. Iako se uzgaja kao žitarica pošto ima takvo semenje, ona se ne ubraja ni u vrstu pšenice, ni u u trave. Upravo zbog toga što su njene semenke jestive i bogate ugljenim hidratima ona se i naziva pseudo cerealijom, odnosno pseudo žitaricom.

Heljda je odlična zamena za žitarice, ima blago orašasti ukus koji je čini dobrim dodatkom raznim receptima. U 100 grama heljde ima 343 kalorije, 71,5 grama ugljenih hidrata, 13,2 grama proteina i 3,4 grama masti. Hgeljda se gaji u Aziji već hiljadama godina, proširila se na sve delove sveta, pa se od heljde pravi hleb i mnogi pekarski proizvodi, palačinke. Zrno heljde je veličine zrna pšenice, ima ljusku koja se mora ukloniti, bogata je biljnim vlaknima koja pružaju osećaj sitosti pa se zato savetuje gojaznim osobama, a obezbeđuje i velike količine hranljivih materija.

Postoje brojne studije koje potvrđuju da heljda može da održi nivo glukoze u granicama normale bolje nego drugi ugljeni hidrati. Jednu od studija sproveli su italijanski naučnici koji su  ispitivali delovanje heljde na metabolizam šećera. Osobe koje su dobijali hranu s visokim sadržajem heljde pokazale su  tolerancija na glukozu, što znači da su njihovi organizmi bili sposobni da bolje iskoriste šećere unete putem hrane. Heljda snižava krvni pritisak, a izuzetno je korisna u lečenju tuberkuoloze. Heljda je značajna za rast kostiju i obnavljanje krvi, a ima i agrimin koji smanjuje rizik od sterilnosti. Ona jača organizam, podmlađuje krvne sudove, otklanja umor, zagreva, isušuje, povećava cirkulaciju u rukama i nogama, izgrađuje krv, povećava lučenje urina. Heljda je odlična za pamćenje i koncentraciju, leči arteriosklerozu i zatvor, delotvorna je i u lečenju bolesti pluća i bubrega. U narodnoj medicini se  preporučuje kao lek protiv kašlja i sluzi u gornjim disajnim putevima, osobama koje pate od anemije, glaukoma, reumatizma, gojaznosti… Heljda može da se koristi i za lokalnu upotrebu kao oblog na područje abdomena. Umesi se testo od heljdinog brašna i vode, stavi na stomak i pričvrsti zavojem, ili krpom preko noći za sve probleme stomaka.

U ishrani se koristi oljušteno zrno koje služi za spremanje različitih kašastih jela, dok se brašno pomešano sa pšeničnim ili ražanim, koristi za pripremu različitih pekarskih proizvoda, povećane svarljive vrednosti. Zeleni listovi heljde kao dobar izvor glikozida koriste se kao lekovito sredstvo za lečenje hipertenzije i dijabetesa, a čaj od heljde pomaže pacijentima u oporavku posle hemoterapije. Ljuske, koje ostaju posle ljušćenja zrna koriste se za punjenje jastuka i pokrivača, sadrže silicijumsku kiselinu, pa uništavaju grinje i obezbeđuju zdrav i miran san.

 

Povezano