U srcu Šumadije, u selu Šume kod Topole, posetili smo Lazara Glišića, mladog proizvođača cveća koji nastavlja porodičnu tradiciju dugu više od dve decenije. Njegova porodica je već treća generacija koja se bavi poljoprivredom, a Lazar je odmalena bio uključen u ovaj posao. Danas upravlja savremenim zagrejanim plastenikom I uspešno plasira svoje biljke na tržište.
„Ovaj plastenik smo podigli prošle godine. Površina mu je 300 kvadrata i u njega smo uložili oko 15.000 evra. Ima sistem za zalivanje, parno grejanje preko radijatora, kao I sistem za provetravanje i duplu foliju. Sve pratimo putem mobilne aplikacije“, objašnjava Lazar dok nas vodi kroz redove cvetova.
Trenutno u plasteniku raste oko 15.000 biljaka, a kada se koriste manje saksije, može ih stati čak 70.000. „Najviše radimo baštenski program, muškatle su najzastupljenije, ali u ponudi imamo i više od 20 vrsta cveća“, dodaje Lazar.
Sadnice i semena uglavnom nabavljaju iz uvoza, ali deo proizvodnje obavljaju sami.
Posao koji traje cele godine
Za Lazara i njegovu porodicu, ovaj posao nema početak i kraj – svakog dana u godini potrebna je pažnja, rad i kontrola uslova u plastenicima. Grejanje je jedan od najvećih troškova, a Lazar je odlučio da koristi parno grejanje na ugalj. „Kotao je u zasebnoj kotlarnici, a sve plastenike povezujemo na jedan sistem“, objašnjava. Trenutno porodica Glišić ima četiri plastenika ukupne površine oko 1.000 kvadratnih metara.
Očekuju i subvenciju države za koju su predali zahtev a odnosi se na novi moderan plastenik. Kada novac pristigne slede i nove investicije.
Cveće iz njegovog plastenika nalazi kupce širom Srbije – u cvećarama, na sajmovima i pijacama, a tradicionalno, za 8. mart, sva raspoloživa roba bude prodata unapred. „Ove godine smo za 8. mart imali najviše ciklame, a prodali smo oko 2.000 biljaka“, kaže on. Sledeći veliki izazov je Sajam cveća u Valjevu, na kojem će učestvovati prvi put.
„Naše muškatle, petunije, begonije i druge vrste ukrasnog cveća stižu u brojne domove i bašte. Ljudi sve više cene kvalitet domaće proizvodnje i sve češće dolaze direktno kod nas u plastenike da biraju“, kaže Lazar. Najznačajnije mesto prodaje pored onog kod partnera je i njihovo tradicionalno mesto na „Kalenić pijaci“ u Beogradu.
Porodični tim i saveti za uzgajanje
U poslu svu svi ukućani, koji su svakodnevno angažovani u plasteniku. Pored porodice, zaposlena je i jedna radnica koja svakodnevno brine o biljkama, vodeći računa da sve bude u najboljem redu. I mi smo imali priliku da upoznamo Dacu koja o mladom Lazaru ima samo reči hvale.
Na pitanje šta savetuje ljudima koji žele da uzgajaju cveće na terasama i u dvorištima, ističe da je najvažnija pravilna nega i prihrana. „Muškatle, na primer, ne podnose mraz i moraju se čuvati na temperaturi iznad nule. Za dobro cvetanje preporučujem kvalitetnu prihranu, najbolje u tečnom ili praškastom obliku u odnosu 20:20:20“, savetuje Lazar.
Takođe, dodaje da je važno znati kada je najbolje vreme za sadnju. „Prolećno cveće, poput petunija i lobelija, treba saditi krajem februara ili početkom marta, dok su jesenje vrste poput hrizantema najbolje z asađene tokom leta“, kaže on.
Budući planovi
Dok se priprema za predstojeće izložbe i novu sezonu, Lazar ostaje posvećen svom radu, siguran da će mu se trud isplatiti već naredne godine. „Želimo da uvedemo još neke nove vrste i povećamo kapacitete. Tržište je sve zahtevnije, a mi pratimo trendove i trudimo se da našim kupcima ponudimo najbolje.“
Njegov entuzijazam i posvećenost radu garantuju da će ovaj plastenik nastaviti da cveta i u godinama koje dolaze. „Ovo je posao koji traži punu pažnju, ali kad volite to što radite, onda ništa nije teško“, za Lazar Glišić ključuje mladi cvećar iz Topole.
