Za mnoge pčelare bagremova paša je glavna paša i zato treba da je spremno i dobro iskoriste. Osnovni faktori koji utiču na prinose meda u ovoj paši su:
-jako pčelinje društvo i pogodna starosna struktura pčela u njemu
-prisustvo matice u pčelinjem društvu i istovremeno što manje otvorenog legla
-suzbijanje pojave rojevnog nagona pre i za vreme bagremove paše
-dovoljno prostora u medištu sa izvučenim saćem-brojnost pčelinjih društava na jednoj lokaciji i udaljenost od paše.
Za razvoj bagrema je potrebno mnogo sunčeve svetlosti. Zato bagremu više odgovaraju predeli sa toplijom klimom,uglavnom u područjima gde uspevaju hrast i vinova loza jer je veoma osetljiv prema kasnim i jakim mrazevima. U uslovima kontinentalne klime,kakva je u Srbiji imamo čestu pojavu kasnih prolešnih mrazeva koji mogu da smanje prinos sa bagrema čak i do 100%. Na većini lokacija u Srbiji poslednji mraz se u proseku javlja u prvoj polovini aprila dok se sa porastom nadmorske visine taj datum pomera,pa se poslednji mrazevi na višim lokacijama prosečno javljaju do 5 maja. Od početka kretanja vegetacije pa do zametanja plodova kod bagrema,od mraza mogu stradati neotvoreni cvetovi( od -5 do-8 stepeni) otvoreni cvetovi (do -2 stepena) i tek zametnuti plodovi od (-1 do +2 stepena).Dok kroz stablo ne krenu sokovi pupoljci neće izmrznuti ni pri veoma niskim temperaturama. Ukoliko su predhodno leto i jesen bili kišoviti,bagrem dugo vegetira,tako da cvetne grančice i pupoljci dovoljno ne sazru,ne očvrsnu pa onda lako izmrznu. I veoma sušno leto i jesen predhodne godine kada lišće prerano otpadne cvetni pupoljci se nedovoljno hrane,ne očvrsnu pa su podložni izmrzavanju. Poslednjih godina zbog poznih mrazeva događa se često izmrzavanje pupoljaka ali retko u svim delovima zemlje. Ni svi pupoljci na jednom stablu bagrema nisu podjednako osetljivi na mraz .Pupoljci na vrhu stabla,koji dobijaju više sunca bolje i ranije sazrevaju pa su otporniji na niže temperature. Za vreme mrazeva,temperature su niže pri tlu,pupoljci u tom delu stabla brže izmrznu.
Optimalna temperatura za lučenje nektara bagrem kao i za dobru aktivnost pčela je od 16 do 25 stepeni.
Kada je kišovito pčele ne izlaze iz košnica i propuštaju sakupljanje nektara.Kako bi dobili bagremov med potrebne su veće površine pod ovom biljkom.bitna je i starost stabla,bagrem počinje intenzivno da medi od šeste godine to traje sve do petnaeste a zatim opada.Gustina stabala igra važnu ulogu što su stabla manje osunčana, odnosno manja je gustina stabala, to je više cvetova i nektara za pčele.
Najviše nektara daju stabla bagrema koja se nalaze na međama t.z.v .međaši koji nisu okruženi drugim stablima sa velikim krošnjama. Kako bi osigurali veće prinose pčelama je potrebno pomoći u vreme bagremove paše i obezbediti dobru ventilaciju u košnici.Razlog tome je što nektar sadrži 60% vode i pčela treba da ga preradi u med sa 17% vlage.
