Jošta je međuvrsni hibrid nastao ukrštanjem crne ribizle i ogrozda ’80-ih godina XX veka u Nemačkoj. U Srbiji se sreće sporadično na okućnicama, dok je mali broj zasada u kojima se ona plantažno gaji.
Pozitivne osobine ove voćke, koje je čine interesantnim za uvođenje u masovniju proizvodnju u Srbiji su tolerantnost prema zimskim mrazevima (ali ne i onim poznim, krajem zime i početkom proleća), skromni zahtevi prema zemljištu i tretmanima u zaštiti bilja, s obzirom na njenu relativnu tolerantnost prema većini prouzrokovača bolesti i štetočina roditelja. U pitanju je brzo rastuća žbunasta voćka visine do 1,5 m čije su rodne grane dugovečne i bestrne, i ne zahtevaju redovne pomološke tretmane rezidbom svake godine. Naime, ona brzo stupa na rod, prorodi najpre na jednogodišnjim izdancima da bi se u narednim godinama cvasti obrazovale svuda na višegodišnjem drvetu. Jošta ne obrazuje ogoljene zone u žbunu kao crna ribizla, što znatno olakšava njeno gajenje i negovanje. Plod je krupna bobica (3 g) debele pokožice, koja je idealna za preradu u džemove i sokove pošto je bogata vitaminom C (90-100 mg%), pektinima, antioksidansima, izražajno fine i osvežavajuće arome. Bobice se mogu i zamrzavati bez gubitka kvaliteta, što omogućuje manipulisanje rodom tokom cele godine.
Glavni problem u održivoj proizvodnji ove voćke jeste njena osetljivost prema kolebanjima temperature u proleće, s obzirom da rano cveta. Poznato je da žbun jošte može roditi i do 5 kg, kakav je slučaj u zemljama srednje Evrope i na većim nadmorskim visinama. U našoj zemlji, na manjim nadmorskim visinama jošta rađa slabo do umereno. Dakle, izbor lokacije (veće nadmorske visine, i severna-osojna ekspozicija) jeste osnovni preduslov za njenu održivu proizvodnju. Značajan nedostatak je i to što su bobice čvrsto vezane za peteljku pa nema mogućnosti za mehanizovanu berbu, u uslovima sve većeg deficita radne snage u Srbiji.
Plod jošte po kvalitetu spada u kategoriju biološki vredne hrane, s obzirom bogatstvo vitamina, minerala i ostalih hranljivih sastojaka koji formiraju njenu visoku bioenergetsku vrednost. Jošta sveukupno zaslužuje veću pažnju i razradu tehnologije gajenja u postojećim agroekološkim uslovima Srbije.
