U Srbiji je je ovih dana najavljena temperatura preko 40 stepeni što teško podnose i ljudi i životinje. Visoke temperature mogu da ugroze pčelinja društva zato je neophodno da im pčelar pomogne da lakše prežive vreo dan. Ukoliko temperatura u košnici pređe kritičnu granicu (oko 36–38 °C u zoni legla), leglo može da propadne, jer su larve vrlo osetljive na pregrevanje. Velika suša i nedostatak vode dodatno otežavaju pčelama termoregulaciju. Zato je savet pčelarima da u vrelim danima premestiti košnice u prirodni hlad (pod drveće ili uz nadstrešnicu), ali pazeći da ne bude previše vlažno mesto (šumski hlad ponekad zna da bude prevlažan). Ako nema mogućnosti da se košnice pomere, može da se napravi senilo od platna ili trske, da ih zaštiti od direktnog sunca.
Kad spoljna temperatura preti da ugrozi leglo pčele počinju intenzivno da hlade unutrašnjost košnice. Pčele radilice se rasporede na ulazu u košnicu i mašu krilima velikom brzinom, stvarajući strujanje vazduha koje izbacuje suvišnu toplotu i unosi svežiji vazduh. Drugi važan mehanizam je isparavanje vode. Pčele radilice pojačano sakupljaju vodu sa pojilišta koju zatim prenose u košnicu. Tamo je raspoređuju u sitnim kapljicama po zidovima i saću, nakon čega druge pčele, svojim mahanjem krilima, pospešuju isparavanje vode, čime se postiže snažan efekat hlađenja. Ova tehnika deluje gotovo kao prirodna klima, jer isparavanje vode snižava temperaturu unutar košnice.
Tokom najtoplijeg dela dana pčele često smanjuju izletenje iz košnice i više se angažuju na zadacima unutar nje, negujući leglo i učestvujući u procesu hlađenja. Kada prostor u košnici postane pretesan i vrelina prevelika, deo pčela se izmešta na spoljašnji deo košnice i stvara takozvani „bearding“ fenomen, odnosno prave živu zavesu koja visi ispred leta. Na taj način rasterećuju gužvu unutra i dodatno pomažu u očuvanju optimalne temperature.
Sve ove aktivnosti imaju i svoje rizike. Visoke temperature čine med ređim, pa ukoliko je saće staro ili oštećeno, može doći do curenja meda unutar košnice. Vosak u saću omekšava na temperatura od 37 stepeni, lako se deformiše što dodatno otežava stabilnost saća opterećenih medom.
U ovakvim uslovima, pčelari moraju da pomognu svojim pčelama. Prvo i osnovno je da obezbede stalnu vodu, koju treba postaviti u plitke posude sa kamenčićima ili plutom, kako se pčele ne bi utopile. Voda se mora menjati najmanje jednom dnevno, a po mogućstvu da bude stalno dostupna recimo iz flaše sa kap po kap sistemom. Važno je da pojilište bude na nekoliko metara od pčelinjaka, kako bi pčele lako dolazile do njega i ne bi odlazile u dvorišta ljudi ili na korita za stoku.
Takođe, poželjno je da pčelari naprave ventilaciju košnice – širom otvorite leto, dodatni otvori u gornjem delu košnice ili mrežasti pod mogu mnogo da znače. Poželjno je da pčelar redovno proverava situaciju u košnicama tokom vrelih dana kako bi mogao da reaguje na vreme. U slučaju da se saće savilo ili puklo usled visokih temperatura reakcija pčelara mora da bude brza.
Evo šta treba da uradi:
Zameniti ram odmah – ako vidi da se saće savilo ili puklo, pčelar treba što pre da izvadi oštećeni ram. Ukoliko je moguće, deo saća sa sačuvanim poklopljenim medom prebaciti u drugi ram, ili seckanjem sačuvati bar nešto meda, a ostatak ukloniti da ne izazove haos u košnici.
Čišćenje košnice – med koji je već iscurio po podnjači ili zidovima košnice treba ukloniti, jer privlači mrave, ose i izaziva pljačku od drugih pčela. Očistiti lepljive delove, jer mogu ugroziti kretanje pčela unutar košnice.
Obezbeđenje rezervnih ramova – pčelar uvek treba da ima rezervne ramove sa pravilno izgrađenim saćem. Kada se oštećeno saće izvadi, odmah se ubaci nov ram da pčele mogu da nastave rad.
Poboljšanje ventilacije – jako je važno da se poveća ventilacija košnice kako bi se temperatura stabilizovala i sprečilo dalje omekšavanje voska i to otvaranjem leta, gornjeg poklopca ili postavljanjem mrežastog poda. Vodite računa i da prevelika promaja u košnici šteti pčelama.
Smanjiti nagomilavanje meda – ako se očekuje vrlo jak unos nektara u vrelom periodu, pčelar može postaviti više praznih ramova da rasporedi teret, kako se pojedinačna saća ne bi preopteretila.
Prevencija – redovno menjati ramove za saće (najviše 3 godine da budu u košnici) jer su nova saća čvršća i otpornija na deformaciju.
