U Crnoj Bari žene su poznate po domaćim kolačima, prvenstveno za svečanosti, slave i manifestacije:
„Sve pravim sama – od testa do ukrašavanja. Nije lako, ali kad vidim da ljudi dolaze po naše kolače, srce mi je puno,“ kaže jedna od proizvođačica.
U Bogatiću žene vode stare recepte: ajvar, džem od šljive, slatko od dunja, papriku u turšiji, pasterizovano povrće.
Posao koji zahteva tačnost, strpljenje i čeličnu volju.
Poslednjih godina žene iz više sela počinju da se udružuju — prave zajedničke štandove, odlaze na sajmove i predstavljaju Mačvu u najboljem svetlu.
Jedna članica udruženja kaže:
„Kad izađemo zajedno, ljudi nas primete. Same, svaka od nas je mala. Zajedno – velike smo.“
Udruženja im pomažu i oko edukacija, učenja o ambalaži, marketingu, subvencijama i poslovanju.
Time prave ogroman korak iz tradicionalnog u moderno ruralno preduzetništvo.
Ženski posao bez radnog vremena
Dok u gradovima posao ima jasno radno vreme, žene u selu ga nemaju.
Njihov rad podrazumeva:
jutarnju mužu i brigu o kravama, ovcama ili kozama,
sadnju i negu povrća,
berbu,
pripremu zimnice i prerade,
pakovanje,
odlazak na pijacu ili dostavu kupcima,
vođenje gazdinstva, papirologije, čak i biznis profila na društvenim mrežama.
Sve to između kuvanja ručka, spremanja kuće i brige o deci.
„Nekad kažem — da imam osam ruku, ne bi bilo mnogo,“ našalila se jedna proizvođačica iz Klenja dok pakuje domaći sir.
Iako nose ogromnu odgovornost, žene se suočavaju sa brojnim poteškoćama:
mala otkupna cena proizvoda,težak pristup tržištu,
nedostatak radne snage,
nedovoljna podrška,
višestruko opterećenje u domaćinstvu.
Ipak, one ne posustaju. Uče, konkurišu za subvencije, usavršavaju se i unapređuju poslovanje.
„Ako ne budemo moderne, nestaćemo“, kaže žena iz Badovinaca dok pokazuje svoj novi plastenik.
Čuvari tradicije i pokretači budućnosti
Žene poljoprivrednice Bogatića čuvaju:
recepte svojih baka,
stare tehnike pripreme hrane,
ukuse Mačve koji se pamte,
porodična gazdinstva,
sela u kojima život još traje.
Ali istovremeno donose novo:
modernu preradu, kvalitetnu ambalažu, pristup tržištu, onlajn prodaju, edukaciju i profesionalizaciju seoskih poslova.
One su most između juče i sutra.
Žene u poljoprivredi Bogatića nisu samo domaćice ili pomažuća radna snaga — one su pokretači, stvarateljke, biznis liderke sela.
Njihov rad gradi ekonomiju, čuva kulturu i daje život Mačvi. Kroz razne projekte, i Javne pozive Ministarstva poljoprivrede mogu da dobiju podsticaje sa povratonm od 50 do 65 odsto. To bi imp uno značilo za dalju proizvodnju.
Bez njih, Bogatić bi bio samo plodno polje; sa njima, on je živa, snažna i rastuća zajednica.
