Poslednjih godina na srpskim pijacama može naći bamija. Ovo ukusno, zdravo povrće već vekovima je deo istočnjačke i mediteranske kuhinje. Na prvi pogled reklo bi se da je paprika, ali po ukusu i nutritivnom sastavu bliža je tikvici i patlidžanu, a po korisnosti lekovitim biljkama. Sve više srpskih povrtara odlučuje se da gaji ovo povrće zato što ne traži velika ulaganja, odlično podnosi sušu, a donosi dobru zaradu. Najviše se gaji u Mačvi, Popovcu, Grockoj i delovima Južne Srbije, a u zavisnosti od sorte i načina uzgoja može da daje i do dvadeset tona po hektaru i uz redovnu berbu.
Seme se seje krajem aprila ili početkom maja kada se zemljište zagreje na 15°C. Voli plodna, rastresita i dobro drenirana zemljišta, bogata organskom materijom. Ne podnosi stajaću vodu, ali joj je vlaga neophodna u ranim fazama rasta i tokom cvetanja. Otpornija od nekih osetljivih povrtarskih kultura na sušu, ali dugotrajan nedostatak vlage može da smanji kvalitet mahuna koje postaju drvenaste, pa je preporuka redovno i umereno zalivanje, najbolje kap po kap kako bi se poboljšali prinosi. Berba počinje oko 60 dana posle setve, a mahune se beru svaka dva do tri dana dok su još mlade i mekane. Što se češće bere, to se više podstiče novi rast. Preporuka je da se povremeno prihranjuje organskim đubrivom i gaji na sunčanim položajima gde inače zbog vrućine slabije uspevaju druge povrtarske kulture.
Na prvi pogled skromna i neobična, sa svojim sitnim mahunama u obliku zvezde, ova biljka krije pravo bogatstvo nutrijenata i lekovitih svojstava. Njene zelene, blago baršunaste mahune sadrže specifičnu sluzastu supstancu koja se oslobađa tokom kuvanja. Iako nekima neobična, upravo taj prirodni „gel“ čini bamiju jedinstvenom i snažnim saveznikom našeg digestivnog sistema.
Bamija je niskokalorično povrće, ali izuzetno bogato vlaknima, vitaminima i mineralima. U 100 grama ima tek oko 30 kalorija, što je čini savršenim izborom za sve koji žele zdravo da se hrane ili regulišu težinu. Vlakna kojima obiluje ovo povrće podstiču varenje, snižavaju holesterol i produžavaju osećaj sitosti. Ima dosta vitamina C koji jača imuni sistem i ubrzava zarastanje, bogata je vitaminom K koji je neophodan za zdrave kosti i koagulaciju krvi, kao i folnom kiselinom koja je neophodna u trudnoći za pravilan rast bebe. Bamija sadrži visok procenat antioksidansa poput kvercetina i polifenola koji štite ćelije od oštećenja i usporavaju starenje.
Jedna od najvećih vrednosti bamije leži u njenom sluzavom soku koji se oslobađa pri termičkoj obradi. Taj sok deluje kao prirodna obloga za želudac i creva, ublažavajući iritacije i upale. Zato se često preporučuje osobama koje imaju problem stanjima i bolestima kao što su :
- gastritis i čir
- sindroma iritabilnog creva
- česte stomačne tegobe
- dijabetes
- umanjuje nivo lošeg holsterola
- pomaže u prevenciji srčanih bolesti
Vlakna iz bamije podstiču rad creva, pomažući organizmu da se prirodno detoksikuje i oslobodi viška holesterola i otpadnih materija. Ima vrlo nizak glikemijski indeks, što znači da ne izaziva nagli porast šećera u krvi. Istraživanja su pokazala da njene sluzaste materije usporavaju apsorpciju glukoze u digestivnom traktu, pa se često preporučuje kao dodatak ishrani dijabetičara. Zahvaljujući vlaknima i antioksidansima, bamija smanjuje nivo „lošeg“ holesterola (LDL), a samim tim štiti krvne sudove i smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti. Vitamin K doprinosi elastičnosti krvnih sudova, dok magnezijum i kalijum pomažu u regulaciji krvnog pritiska. Uz to, lagana je, ne izaziva nadimanje i lako se vari, što je čini idealnim izborom i za decu, starije i sve koji imaju osetljiv stomak.
U kuhinji bamija se može pripremati na razne načine – može se kuvati, dinstati, peći, pa čak i pohovati. Najčešće se priprema u kombinaciji sa paradajzom, lukom i mesom, ali odlična je i u čorbama od povrća ili kao lagani prilog uz ribu. Ako želite da smanjite njenu sluzavost, pre kuvanja je nakratko potopite u vodu sa limunom ili sirćetom.
Sveža bamija može stajati u frižideru dva do tri dana, ali je najbolje sušiti je ili zamrznuti, ako želite da je sačuvate za zimu. Bamija se suši tako što se naniže na kanap i suši na promaji. Ovo povrće nije samo hrana već pravi prirodni lek u tanjiru koji podmlađuje ćelije, štiti varenje, uravnotežuje šećer, čuva srce i snabdeva telo hranjivim materijama bez opterećenja. Cena sveže bamije u Srbiji se kreće od 500 do 700 dinara po kilogramu, u zavisnosti od kvaliteta i sorte. Sušena bamija, koja ima mnogo duži rok trajanja, dostiže cenu od 1.200 do 1.800 dinara po kilogramu, a kako potražnja za ovim povrćem raste nije ni čudo što je zovu zelenim zlatom juga Srbije.
