U Topličkoj akademiji poljoprivrednih strukovnih studija održana je stručna radionica posvećena praktičnom unapređenju proizvodnje šljive i višnje na jugu Srbije. Na samom početku učesnike je pozdravila Milica Janković, savetnica u Ministarstvu poljoprivrede, koja je govorila u ime Ministarstva i poručila da je direktan kontakt sa proizvođačima osnova dobrog kreiranja agrarnih mera.
„Ovakve radionice su prilika da se čuje poljoprivrednika, da razumemo realne probleme i da ponudimo rešenja koja su prilagođena konkretnom gazdinstvu. Naš zadatak je da budemo dostupni, da reagujemo na svaku nedoumicu i da zajedno sa proizvođačima gradimo stabilan sistem podrške“, istakla je Janković.
Ona je učesnicima predstavila sve aktuelnosti u vezi sa podsticajima, funkcionisanjem eAgrara, elektronskim podnošenjem zahteva i novim digitalnim aplikacijama koje treba da olakšaju rad na gazdinstvima. Posebno je naglasila značaj digitalizacije kao načina da se ubrzaju procedure, smanje greške i omogući brže reagovanje službi.
Prvi deo radionice bio je posvećen stručnoj analizi stanja zasada u Toplici i susednim krajevima. Kao predavač nastupio je Stanko Simović, dipl. inž. voćarstva i vinogradarstva i osnivač savetodavne službe „Agronom SoS“. On je učesnicima kroz praktične primere objasnio šta je obeležilo ovu sezonu, koje su najčešće greške napravljene u zasadima i kako ih ispraviti pre početka naredne.
„Cilj ove radionice je da proizvođačima damo jasne, primenljive smernice. Proizvodnja se menja, klimatski rizici rastu, a sada je važnije nego ikada da se svaki korak u zasadu planira precizno i stručno“, poručio je Simović.
Učesnici su aktivno učestvovali u diskusiji, tražeći savete u vezi sa rezidbom, izborom sorti, pripremom zemljišta i merama zaštite. Predavači su naglasili da je u narednom periodu neophodno posvetiti dodatnu pažnju strukturi zasada, pravilnom formiranju krošnje i praćenju fenologije kako bi se smanjili rizici od gubitaka.
Posebnu dinamiku radionici dala je demonstracija degustacije i ocenjivanja jakih alkoholnih pića, koju je vodio predavač Nemanja Stevanović. On je kroz konkretne primere pokazao razliku između tehnološki ispravne i neispravne rakije i objasnio kako pravilna fermentacija i izbor optimalno zrelih plodova određuju konačni kvalitet.
Nemanja Stevanović, poznati ocenjivač rakije, obilazi Srbiju i učestvuje na brojnim manifestacijama na kojima se procenjuje kvalitet ovog pića.
– Kada ocenjujemo rakiju, vodimo se pet glavnih kategorija. Najviše bodova nose miris i ukus, zatim se gledaju tipičnost, bistrina i boja. Na osnovu toga dajemo sveopštu ocenu, koja se kreće od 0 do 20. Dvadeset bi značilo savršenu rakiju, ali ja još uvek nisam imao prilike da dam takvu ocenu. Najbolje koje sam do sada ocenjivao u Srbiji dobijale su do 19,5 poena – objašnjava Stevanović.
On ističe da je rakija jedan od najprepoznatljivijih brendova Srbije.
– Svako ko dođe u Srbiju kao jednu od prvih asocijacija ima šljivovicu, a sve više i druge vrste rakije. Često upravo nju ljudi ponesu kao suvenir iz naše zemlje. Šljivovica, bilo da je od crvene ranke ili požegače, ostaje piće po kome smo prepoznati širom sveta – zaklju;uje rakiolog Nemanja.
Važan deo radionice bio je i nastup Nikole Mihailovića, predsednika Zadružnog saveza Srbije, koji je govorio o značaju zadružnog organizovanja kao načina da mali i srednji proizvođači ojačaju svoju tržišnu poziciju. On je istakao da je udruživanje preduslov za stabilniji plasman, bolje cene i mogućnost zajedničkog investiranja u opremu, sušare i hladnjače.
U svom obraćanju prisutnima, predstavnici akademije istakli su da današnje izazove čine klimatske promene, nestabilnost tržišta i potreba za obnovom inovacija u proizvodnji. Upravo zato, kako su naglasili, tema sadašnje i buduće proizvodnje šljiva i trešanja postaje od ključnog značaja za region.
„Toplička akademija, zajedno sa saradnicima i naučnim institucijama, ima snagu da poveže nauku, praksu i razvoj — da znanje pretoči u održivu proizvodnju“, poručili su organizatori.
Cilj ovakvih inicijativa, dodali su, jeste stvaranje stabilne i konkurentne proizvodnje koja će zadržati mlade na selu i obezbediti da šljive i trešnje ostanu simbol juga Srbije i u decenijama koje dolaze.
Na kraju obraćanja, upućena je zahvalnost svim prisutnima na podršci i učešću, uz želju da predavanje posluži kao podstrek za nove ideje, razmenu iskustava i buduću saradnju između naučnih, državnih i privrednih institucija.
U završnoj diskusiji dotaknuta je i tema digitalizacije u voćarstvu, uključujući mobilne aplikacije koje olakšavaju praćenje fenofaza, upravljanje zaštitom i planiranje agrotehničkih mera. Predavači su naglasili da digitalni alati mogu značajno da smanje greške i omoguće proizvođačima da bolje prognoziraju rizike.