Minula pčelarska sezona bila je jedna od težih, pa su mnoge pčele u zimovanje ušle sa manjak hrane. Da bi se nadohnadio nedostatak hrane pčelari se snalaze kao znaju i umeju kako bi prehranili društva. Iako je med koji su same proizvele najbolja hrana za pčele, većina pčelara pribegava dohrani uz pomoć šećernog sirupa.
E sad se postavlja pitanje koji šećer je najbolji? Logično, većina ljudi bi pomislila da je bolji smeđi šećer, koji se smatra za zdraviju u odnosu na industrijski, prerađeni beli šećer. Ali, tu možete napraviti kobnu grešku.
Običan, beli granulizovani šećer je najbliži nutritivnoj vrednosti koju pčele dobijaju iz meda. Smeđi šećer nije dobar izvor hrane za pčele i treba ga izbegavati zbog načina na koji se pravi. Naime, smeđi šećer se zapravo pravi od rafinisanog belog šećera s tim što mu se dodaje melasa koja je vrlo loša po pčele. Melasa sadrži čvrste materije koje mogu izazvati ozbiljne zdravstvene probleme kod pčela zato što ga teže vare. Posledica konzumiranja šmeđeg šećera kod pčela je proliv koji može dovesti do pomora društva.Smeđi šećer ima veći sadržaj pepela iritira digestivni trakt kod pčela. Običan med, recimo, sadrži oko 0,17 odsto pepela, dok smeđi šećer može imati sadržaj pepela i do 9 procenata šti nikako nije dobro za pčele. U ostalom, kad pogledate boju bilo kog proizvoda što je taminiji to znači da sadržati više čvrstih materija zbog čega smeđi šećer može dovesti do dizenterije medonosnih pčela i uginuća.
Za ljude na tržištu postoje razne vrste šećera i veštačkih zaslađivača, ali kad je u pitanju
ishrana pčela treba biti vrlo oprezan.
Beli šećer – je po svom sastavu najbliži nektaru zato što uglavnom sadrži saharozu. U tragovima ima glukoze i fruktoze ali u vrlo malom procentu. Pošto je beli šećer po svom sastavu najbliži prirodnoj hrani on je i najpogodnji za dohranu pčela.
Šećer od repe ili šećerne trske – obe vrste su oblici saharoze pa se mogu koristiti i za ishranu pčela.
Organski šećer – može da posluži ali nije baš preporčljiv za ishranu pčela. Organski šećer ima oko 0,20 odsto pepela šti nije dobro za pčele. Doduše, ima ga manje nego u smeđem šećeru a opet više nego u onom od trske koji sadrži oko 0,03 procenata pepela.
Sok od šećerne trske – je veoma bogat hranljivim materijama čak i više od belog šećera. Zbog toga neki pčelari veruju da može biti dobar izvor hrane za pčele, ali nije. Sok od šećerne trske takođe može izazvati pčelinju dizenteriju zato ga treba izbegavati kao dohranu za društvo.
Šećer u kockama – Može da posluži ali pod uslovom da je napravljen isključivo od čistog granulisanog šećera.
Konditorski šećer – sadrži čak 3 odsto kukuruznog skroba koji nije pogodan za pčele i stoga ga ne treba koristiti kao izvor hrane.
Sirovi šećer – ne prolaze proces hemijske prerade, ali se prečišćava kroz sedimentaciju i filtraciju. Tako je sačuvan veći procenat melase zbog čega nije pogodan za dohranu pčela.
Kokosov šećer – je vrsta šećernog soka koji nije blizak nektaru i ne treba ga davati pčelama .
Veštački zaslađivači – su najgora opcija i u širokom luku ih treba izbegavati kad je u pitanju ishrana pčela. Veštački zaslađivači sadrže brojne hemikalije koje izazivaju teške zdravstvene probleme kod pčela i smrt zato ih treba držati podalje od košnica, piše portal Easy Beesy.