Japanska jabuka poznata i pod imenom kaki jabuka što u prevodu znači „hrana bogova“ je voće krupnih, narandžasto-crvenih i aromatičnih plodova koji su poslednjih godina popularni i kod nas. U pitanju je sočno voće koje je izuzetno zdravo a uzgaja se i u Srbiji.
Sazreva u zimskom periodu kad sa drveta otpadne lišće i krenu prvi mrazevi. Za gajenje je, kako tvrde domaći proizvođači, lakša od domaćih sorti a cena u prodavnicama joj je duplo viša. Najčešće je okruglog oblika pa po izgledu više podseća na paradajz dok joj je ukus mešavina kajsije i breskve.
Berba kad otpadne lišće
Japanska kaki jabuka (lat. Diospyros kaki) je drvenasta biljka iz porodice Ebenaceae. Iako se zove japanska poreklo vodi iz Kine odakle je preneta u Japan gde danas postoje stabla ovog drveta stara i po pet vekova. U Evropu je doneta sredinom 19. veka i uspeva u području umerene klime sa blažim zimama i bez žarkih leta. Kako ističu malobrojni srpski proizvođači japanske jabuke uopšte nisu zahtevne za uzgoj, lako se beru zbog krupnih plodova koji mogu da dostignu i težinu od 500 grama i jedino im smeta mraz ispod -15 stepeni jer tad izmrznu.
Kaki jabuka može da ima više izdanaka iz jednog korena ili kao samo jedno drvo koje dostiže visinu između pet i 10 metara. Sadi se na osunčanim područjima zaštićenim od vetra. Ukoliko se sadi plantažno preporuka je da između stabala bude bar pet metara razdaljine kako bi biljka mogla neometano da raste i razvija se jer ima bujnu i razgranatu krošnju. Prilikom sadnje neophodno je da se oreže na visinu do 1 metra kako bi mogla da se razvija krošnja a stablo se, dok ne ojača, zimi štiti od hladnoće. Kako ima jak koren potrebna je nešto dublja jama od uobičajene prilikom sadnje. U pitanju je listopadno drvo koje može da izdrži kratkotrajne suše ali je u slučaju izrazito visokih letnjih temperatura neophodno zalivanje dva do tri puta nedeljno kako lišće i plodovi ne bi prerano otpali sa drveta. Potrebno je minimalno đubrenja najbolje stajskim đubrivom i vrlo je otporna na bolesti.
Plodovi kaki jabuke sazrevaju u kasnu jesen kad lišće u potpunosti otpadne sa grana i ostanu samo narandžasti, krupni plodovi koji se beru posle prvih jačih mrazeva. Plod ima glatku koru, karakterističan ukus i aromu a tek kad je u potpunosti zreo postaje sočan i mekan pa može da se jede sa kašičicom. Sveži plodovi mogu da se čuvaju u frižideru oko mesec dana, a zamrznuti od šest do osam meseci. Plod kaki jabuke može i da se suši a potom koristi kao dodatak za razne poslastice i kolače. Od svežih plodova može da se pravi izuzetno ukusan i zdrav sok ili džem.
Kaki jabuka je izuzetno bogata vlaknima i ima oko 3, 6 g u 100 grama ploda i to onih lako svarljivih koji pokreću probavu. Ona je izvor antioksidansa koji štite organizam od infekcija i raznih vrsta upala. Bogata je vitaminima A, B, C i E, beta karotenom koji mu daje specifičnu boju, mineralima kao što su kalijum, magnezijum, kalcijum i fosfor. Ima obilje aminokiselina, lizin, alanin i triptofan, sadrži likopen, lutein i flavonoide tačnije kvercetinom koji je odlična prevencija kardio-vaskularnih bolesti, te reguliše povišeni krvni pritisak i uvećan holesterol.
Redovno konzumiranje ovog voća utiče na stvaranje crvenih krvnih zrnaca i oporavak krvnih sudova. Sadrži piridoksin, folnu kiselinu i tiamin koji su osnova za poboljšanje metaboličkih funkcija u organizmu koji dobija dovoljno energije i pozitivno utiče na izgradnju mišića. Ne sadrži masti i ubrzava metabolizam pa je posebno korisna za sportiste i nakon fizičke aktivnosti jer sadrži šećer koji daje energiju. Zbog obilja vlakana kaki jabuka se koristi u prevenciji bolesti creva od hroničnog zatvora do upala i infekcija creva. Pomaže kod problema sa želucem, jetrom, žuči i štitne žlezde. Samo jedan plod sadrži 55 odsto preporučenog dnevnog unosa vitamina A pa štiti oči i vid, odlična je za jačanje imuniteta zbog obilja vitamina C, usporava starenje i pojavu bora a produžava vitalnost kompletnog organizma. Jednom rečju japanska kaki jabuka je pravi izvor zdravlja i vitalnosti.
Pre jela poželjno oljuštiti njegovu koru koja sadrži velike količine tianina koji utiče na slabiju apsorpciju drugih važnih nutrijenata iz ove voćke. Preporuka je da se jede isključivo posle obilnijeg obroka jer ukoliko se konzumira na prazan stomak može da izazove dijareju.