U Albensu, u podnožju Savojskih Alpa, niče jedan od najambicioznijih agronomskih projekata u Evropi. Kompanija Fruits rouges & Co otvorila je „Kampus sitnog voća“, jedinstven centar u Francuskoj koji spaja istraživanje, proizvodnju i energetsku održivost. Prostor koji je nekada bio klasičan plastenik sada je pretvoren u visokotehnološku laboratoriju pod otvorenim nebom, gde se svaki detalj proizvodnje meri, prati i analizira.
Tomas Magnijen, čovek koji je godinama gradio sopstvenu proizvodnju u istom tom mestu, danas vodi agronomski sektor kompanije i ističe da je cilj kampusa veoma jasan: stvoriti mesto gde će se u realnim uslovima testirati sve što može uticati na kvalitet i prinos maline, kupine, borovnice i ribizle. „Nismo hteli da se oslanjamo na teoriju. Želeli smo sistem u kojem možemo da uporedimo različite sorte, različite supstrate, načine ishrane, režime navodnjavanja i zaštitu, i da dobijemo rezultat koji važi za svakog proizvođača“, kaže on.
Najupečatljiviji deo kampusa je novi plastenik površine jednog hektara pod agrofotovoltaičnim krovom. Paneli raspoređeni iznad biljaka proizvode struju, ali istovremeno prave difuzno svetlo i kontrolisanu senku, što je idealna kombinacija za kulture koje loše podnose ekstreme. Istraživački tim meri temperaturu, količinu svetlosti, vlažnost vazduha i još desetine parametara kako bi utvrdio najbolji odnos senke i svetlosti u različitim fazama proizvodnje. Sve dobijene vrednosti unose se u centralnu bazu koja će postati referentni podatak za celu industriju.
Poseban deo projekta odnosi se na supstrate. Kako se Evropa udaljava od treseta i prelazi na održivije materijale, u kampusu se testiraju smeše kokosa, vlaknastih biljnih struktura, mineralnih matrica i novih bioloških kompozicija koje imaju za cilj da zadrže vodu, omoguće dobru aeraciju i utiču na ujednačen rast. U različitim kontejnerima i sa različitim nosačima biljaka istovremeno raste više od dvadeset tipova proizvodnih sistema kako bi se uporedilo šta daje najstabilniji kvalitet ploda.
Kampus se razvija i u pravcu potpune vodne nezavisnosti. Kišnica se sakuplja sa fotonaponskih panela i odvodi u podzemne rezervoare. Otpadna voda iz sistema navodnjavanja se filtrira, analizira i vraća u upotrebu. Ideja je da se stvore uslovi u kojima proizvodnja može funkcionisati bez ijednog litra vode iz vodovoda, što je za sektor maline i borovnice — kulture osetljive na sušu — ogroman napredak.
Osim agronomskih testova, kampus je zamišljen i kao mesto za razvoj novih tehnologija u logistici i postupanju sa plodovima posle berbe. Kompanija, koja zapošljava više od 500 radnika tokom sezone u Francuskoj, Španiji i Maroku, želi da obezbedi stabilan kvalitet tokom cele godine, što je moguće samo ako se proizvodnja, pakovanje i transport usklade sa najstrožim standardima.
Projekat u Albensu već je privukao pažnju brojnih uzgajivača koji dolaze da vide kako u praksi funkcionišu nove tehnologije. Oni će u narednim godinama imati pristup podacima koji će im omogućiti da prave jasnije procene prinosa, bolje planiraju sezonu i izbegnu greške koje se skupo plaćaju.
„Želimo da kampus postane mesto gde se rađa nova generacija proizvodnje sitnog voća“, naglašava Magnijen. „Ako želimo stabilnu i održivu proizvodnju u Evropi, moramo da menjamo stare navike i da prihvatimo znanje zasnovano na merenjima, a ne na pretpostavkama.“
Francuska, koja poslednjih godina nastoji da ojača sopstvenu proizvodnju borovnice i maline, u ovom projektu dobija alatku koja može značajno da promeni poziciju domaćih proizvođača na tržištu.
Kampus sitnog voća u Savoji biće mesto gde struka i praksa prvi put rade rame uz rame — u korist svih koji proizvode, trguju ili istražuju ovo dragoceno voće.