Kada krenete put Zapadne Srbije ka Crnoj Gori, Zlatiboru, Tari, Bosni i Hercegovini, Republici Srpskoj .. na 220 km od Novog Sada,190km od Beograda, 38km od Zlatibora uz plodnu ravnicu kraj Djetinje, obavijenu brdima smešteno je selo Zlakusa. Prosečna nadmorska visina Zlakuse je kao najvišeg vrha Fruške Gore, a okolna brda sežu i do 900m nadmorske visine .
Već vekovima tu se sa generacije na generaciju u 10ak porodica prenosi grnčarski zanat. Nekada su majstori nosili na zaprežnim kolima svoje lonce i pekače na sve vašare i svetkovine, a sada i u selu ali i pored magistralnog puta možete odabrati posudje kojim bi upotpunili svoju kuhinjsku kolekciju. Sredinom 2020. je odradjena sertifikacija sudja. Nosioci setifikacije su porodice okupljene u udruženju lončara “Zlakusa” koje su uprkos modernijim i lakšim tehnikama izrade ostale verne tradicionalnoj na kolu (okrugli točak na ručni, nikako električni, pogon) , takozvanim zidanjem. Uz sertifikat koji kupovinom dobijate svaki sud mora imati oznake (pečate) na posudju : mini otisak ruke, pečat majstora i natpis Zlakusa sa starim stilizovanim Z. Dve su glavne odlike – 100 % ručna izrada i sastav materijala od kog je napravljena. Kao apsolutno ekološki materijali, bez primesa bilo kakve hemije, vaš sud čine glina i mineral kalcit u srazmeri pola, pola. Te dve odlike daju grnčariji kvalitet, i ona je napravljena da traje večno a potrebno je se samo pridržavati uputstva i osnovnih smernica, naravno uz brigu da ne dodje do loma , pošto je sam sud prilično težak.
Na sajmu tradicionalnih proizvoda među izlagačima se ove godine posebno isticala Mirka Šunjevarić iz sela Zlakusa, nedaleko od Užica — žene koja je postala jedan od najprepoznatljivijih čuvara autentične srpske grnčarske tradicije.
Grnčarstvo u Zlakusi prenosi se više od 300 godina s kolena na koleno, a proizvodi se izrađuju isključivo ručno, na sporom grnčarskom kolu, koristeći staru tehniku slaganja nalik zidanju.
„Moja porodica ovim poslom bavi se više od 30 godina i ponosna sam što mogu da predstavim ono što je originalno i vezano za naš kraj“, kaže Mirka.U njenoj maloj porodičnoj radionici danas rade sin, snaha i suprug, dok je ona zadužena za predstavljanje proizvoda i komunikaciju sa kupcima. Dnevno mogu da naprave najviše 20 komada posuđa, što je jasna razlika u odnosu na masovnu, mašinsku proizvodnju.
Jedan od najvećih uspeha ove zanatske zajednice je međunarodno priznanje. Grnčarski proizvodi iz Zlakuse imaju zaštićeno geografsko poreklo, a dodatno su prepoznati i od strane UNESCO-a, što ih svrstava u kulturno i nematerijalno nasleđe od izuzetnog značaja.
„To mi mnogo znači, ali nažalost, malo ko prepoznaje vrednost te zaštite. Ipak, nastavljamo — tradicija mora da živi“, ističe Mirka.
Njeni proizvodi se mogu dobiti isključivo po porudžbini, a najčešće se predstavljaju na sajmovima i manifestacijama koje podržava Grad Užice.
Za Mirku i njenu porodicu grnčarstvo nije samo zanat, već način života — dokaz da se tradicija može sačuvati i u svetu koji sve brže postaje industrijski i uniformisan.