Turistička organizacija opštine Bogatić, sa proizvođačima iz njihove opštine, učestvuje na 19. Sajmu etno-hrane i pića, koji se održava od 7. do 9. decembra u hali 2 Beogradskog sajma. Zadovoljstvo je biti deo najveće smotre prozvođača tradicionalnih proizvoda namenjenih tržištu u Srbiji i regionu Jugoistočne Evrope.
Ljiljana Graovac iz sela Glušci, u opštini Bogatić, već godinama svojim rukama proizvodi domaće zimnice koje privlače pažnju kupaca širom Srbije. Na njenom štandu može se videti prava mala riznica ukusa: sveži kiseli krastavčići, paprike u turšiji, pečene paprike, domaći ajvar, džemovi, slatka, ljute papričice, beli luk, šargarepa… Sve je, kako naglašava, domaće i pripremljeno sa posebnom pažnjom.
„Sve što vidite na ovom stolu je napravljeno od semena do tegle. Sve proizvode lično ja pripremam“, kaže Ljiljana, ponosno pokazujući šarene tegle uredno poređane na stolu.
Veliki deo njenog rada počinje mnogo pre jeseni, još na njivi. Seme sama seje, zatim neguje rasad i brine o povrću tokom cele sezone. Koristi proverene sorte paprika – „Slonovo uvo“, „Baburu“, „Sem“, „Stara semena“, „Krivo petno“, kao i kupovnu sortu „Ami“. Tu su i brojne vrste ljutih paprika kako bi svaki sto bio i ukusan i dekorativan.
Koliko godišnje proizvede paprika, Ljiljana ne zna tačno u kilogramima, ali ističe da je ove godine imala desetak redova paprika i šest redova paradajza. „Sve sam to preradila i stavila u ove tegle. Vidite koliko je šareno“, dodaje uz osmeh.
Najveći deo posla obavlja sama. Kaže da je danas teško pronaći radnika kome možete u potpunosti da verujete, a kod pripreme zimnice propusti nisu dozvoljeni. „Dovoljan je jedan pogrešan korak – ako nije očišćeno i pripremljeno kako treba, sve može da propadne“, objašnjava.
Svoje proizvode najčešće prodaje na sajmovima i bazarima – u Šapcu, Sremskoj Mitrovici, Novom Sadu, Krupnju, Čačku, Beogradu. Mnogi kupci dolaze i direktno kod nje kući.
Ipak, živeti samo od ove proizvodnje nije lako. „Od toga se ne može baš živeti. Ambalaža je prilično skupa, a mora se dosta ulagati. Ako nemaš neki početni kapital, teško ide. Mora prvo da se uloži da bi se kasnije isplatilo“, iskreno kaže.
Uprkos izazovima, Ljiljana ne odustaje. Strpljenje, ulaganje i ljubav prema onome što radi i dalje su njeni najveći sastojci – možda i najvažniji u svakoj tegli koju pripremi.