Na sajmu etno hrane i pića među izlagačima se izdvojio porodični pčelinjak iz Stapara kod Užica, čija priča počinje — ne zbog biznisa — već iz potrebe za lečenjem.
Petar Lukić, vlasnik pčelinjaka, kaže da je njihova pčelarska priča počela 2003. godine kada su prijatelji porodici poklonili prve košnice, nakon što su čuli da apiterapija može da pomogne njegovoj majci, koja je bolovala od multiple skleroze.
„Nažalost, bolest je bila u poodmakloj fazi i majka je ubrzo preminula. Otac je izgubio motivaciju i pitao me da li želim da nastavim. Bilo mi je žao da sve stane — i eto, od te četiri košnice stigli smo do današnjih 120“, priča Petar.
Danas je ovaj pčelinjak potpuno opremljen, sa automatizovanim kontejnerima i vozilima, a pčele se tokom godine sele kroz nekoliko područja Srbije — od Šumadije, preko Užica do Banata i Prijepolja — u zavisnosti od paše.
Glavni proizvodi su bagremov, livadski, šumski i suncokretov med, ali ponuda je vremenom proširena i na funkcionalne mešavine sa lekovitim biljem, propolisom, polenom, orašastim plodovima i liofilizovanim voćem.
Poznati su po preparatima: bronhi, imuno, anemi, gino, voćnna, propolis sa maslinovim uljem.
Proces liofilizacije traje 24 sata, tokom kojih se voće dehidrira, a Petar pazi da količina voća koju stavlja u mašinu ne bude prevelika, kako bi se izbeglo preopterećenje mašine. Tokom liofilizacije, od deset kilograma voća dobiju se samo kilogram liofilizovanog voća, a to je dovoljno da se stvori jedinstven med sa voćem, bogatog ukusa. Iako limun može da bude neobičan sastojak, Petar naglašava da ga temeljno očisti pre nego što ga stavi u mašinu.
„Bagrem je najtraženiji i najvredniji na tržištu, ali deca danas najviše vole mešavine sa liofilizovanim voćem — ukus im je prihvatljiviji i tako se lakše navikavaju na med“, objašnjava Petar.
Prodaju baziraju uglavnom na sajmovima i manifestacijama, a ovo im je drugo učešće na sajmu Etno hrane i pića.
Na pitanje o planovima za budućnost, Petar realno odgovara:
„Ljudi često očekuju brze rezultate. Ali u pčelarstvu — kao i u poljoprivredi — nema brzine. Potrebne su godine učenja, rada i strpljenja.”